Kapri: ostrvo od šest kilometara koje dve hiljade godina prodaje mir mocnima

Kapri je dug oko šest kilometara i širok tri. Na toj površini stalo bi jedno naše vece naselje. Umesto toga, ostrvo je sakupilo dve hiljade godina reputacije i cenu koja i danas odbija veci deo sveta.

Homer je ovde smestio sirene. Car Avgust ga je voleo kao sklonište, a Tiberije je otišao dalje - preselio je rezidenciju i podigao Vilu Jovis. Znaci, ideja da je Kapri mesto gde se mocni kriju od sopstvene moci nije izmišljena u marketinškoj agenciji. Stara je dvadeset vekova.

Iz Napulja se stiže trajektom za manje od sat vremena, do Marina Grande. Zatim te ostrvo stavlja na svoje: žicara, autobusi, otvorena taksi vozila i mali brodovi. Automobil ti ne treba i to je polovina lepote.

Šta se zapravo vidi

Faraljoni - tri stene koje izlaze direktno iz mora i simbol su ostrva. Plava pecina, gde suncevo svetlo ulazi kroz podvodni otvor i voda dobija boju koja na fotografiji izgleda doradjeno, a nije. U centru Kaprija su Via Camerelle za šoping, Augustovi vrtovi s pogledom na obalu, Pjaceta i Via Krup, staza koja se spušta do Marina Pikola.

Anakapri je gornji deo i tiši je: beli zidovi, mali trgovi i Monte Solaro, najviša tacka, do koje se penješ sedežnicom. Po vedrom vremenu vide se Napuljski zaliv i Amalfitanska obala. U blizini su Iskija sa termalnim vodama i Procida, najmanje ostrvo, sa Marina Koricela i pastelnim fasadama poredjanim jedna preko druge.

Cena razglednice

Ovde pocinje drugi deo price. Fontelina, plažni klub odmah pored Faraljona, sa plavo-belim suncobranima. Il Ricco, restoran na steni kod Plave pecine, u sklopu hotela Jumeirah Capri Palace, sa „Salom iskušenja” - prostorijom samo za slatko, kapri tortom, babom, sfoljatelama. Da Paolino, gde su stolovi poredjani pod limunovim stablima. Grand Hotel Quisisana radi od 1845. godine.

Vika Martin Berokal, koja je ovih dana bila tamo sa Karlom Pereirom i Dijegom Simeoneom, našla je kamen sa urezanim stihovima Pabla Nerude: „Kapri, kraljice na steni u tvojoj odeci boje amaranta i krina, živeo sam razvijajuci srecu i bol...”

Neruda je bio u egzilu kad je to napisao. To je razlika izmedju toga da živiš na nekom mestu i da ga posetiš. Ostrvo jeste dostupno - trajekt je jeftin, pogled je besplatan, Monte Solaro ne traži da budeš niko. Sve ostalo traži da budeš neko. Može li se videti Kapri bez placanja Kaprija? Može. Samo treba da prihvatiš da neceš sesti pod limunova stabla.