Najveća veštački zasađena šuma u Zapadnoj Evropi, 120 kilometara plaža s dinama i Pirineji koji mu poklanjaju privilegovanu mikroklimu - to je Landes, region na jugozapadu Francuske koji većina turista preskače da bi stigla do poznatijih mesta. A baš zato vredi znati za njega.

Pejzaž koji danas gledamo nije delo prirode, već jednog cara. U devetnaestom veku ovde je bilo samo močvara i vresišta, gde su malobrojni pastiri morali da nose štule kako bi se kretali kroz vodu. Napoleon III, prolazeći kroz region na putu ka Bijaricu, rešio je da isuši tlo sadeći morske borove. Inicijativa je uspela, a negostoljubivi kraj postao je barovit predeo. Ponekad čak i carski hirovi ostave nešto korisno iza sebe.

Kada je supruga cara, španska aristokratkinja Evgenija de Montiho, pratila muža na putovanjima, česta stanica bio je Eženi-le-Ben, mestašce s termalnim vodama. Tamo su, pre 50 godina, bračni par Kristin i Mišel Gerar stvorili Les Prés d'Eugénie - seoski dvorac pod znakom Relais & Châteaux, okružen bujnim baštama, koji je brzo postao jedno od velikih gastronomskih odredišta Francuske. Restoran koji nosi ime Mišela Gerara, pionira nove kuhinje, drži tri Michelin zvezdice još od 1977. godine.

Ako je drugi dom elite gastronomija, prvi je more. Od sredine dvadesetog veka, s usponom surfovanja, priobalna sela poput Osegora, Senjosa i Kapbretona etablirala su se kao odredišta za plažu i prirodu. Talasi plaže Gravjer, naročito jesenji, privlačili su najbolje surfere i Osegor je postao epicentar međunarodnih šampionata. Danas se ovamo dolazi zbog talasa, šume, jezera i, pre svega, mira koji se diše.

Ako su surferi gospodari mora, biciklisti vladaju kopnom - zahvaljujući 600 kilometara biciklističkih staza. U zoru možete da ih vidite na pijaci u Kapbretonu, pokraj pristaništa, kako kupuju svežu ribu, naročito čuveni oslić. Zatim pedala do prirodnog rezervata Mare d'Ors, raj za posmatrače ptica, ili do legendarnog Crnog jezera, o kojem kruže legende tamne koliko i njegove vode.

Najbolji način da se obiđe Landes je automobilom. Od San Sebastijana se stiže za oko dva i po sata. Za balkanskog putnika naviknutog na prenatrpane plaže i hotele nanizane jedan do drugog, to je gotovo čudna slika: 120 kilometara peska, a još uvek ima gde da se diše. Pitanje je samo koliko dugo će ostati tako.