Japanski metod koji obecava da ceš zaspati za deset minuta zvuci kao još jedan vidjeni trik s interneta. Ovog puta iza njega stoji knjiga - „Joga za spavanje” instruktora Mariko i Tomoje, osnivaca popularnog japanskog joga kanala B-life - i logika koju je teže odbaciti.

Ideja nije da se isteže dok se ne umoriš. Ideja je da aktiviraš parasimpaticki nervni sistem, onaj koji telu kaže da sme da prestane da drži stražu. Pod stalnim stresom telo ostaje u trajnoj pripravnosti: ubrzan puls, plitko disanje, glava koja ne prestaje da racuna. Vežbe se rade direktno u krevetu, ne traže prethodno iskustvo s jogom niti bilo kakvu gipkost.

Prva poza je poza kornjace. Stopala se spajaju, kolena se otvaraju u obliku romba, pri udisaju se kicma izdužuje, zatim se telo polako naginje napred dok ruke drže stopala. Oslobadja napetost u krstima, povecava pokretljivost kukova i deluje umirujuce.

Druga je polu-cvor. Sediš s jednom nogom ispruženom, drugom savijenom preko tela, kicma uspravna, pa se polako naginješ napred. Pomaže kod bolova u ledjima i cini disanje dubljim i sporijim.

Treca nije ni pokret. Telesno skeniranje: legneš na ledja, ruke malo odvojene, dlanovi nagore, i pomeraš pažnju od glave do stopala, primecujuci šta osecaš - bez ocenjivanja. Mnogi zaspu pre nego što završe celu rutinu.

Ostalo je scena: pidžame, prigušena svetla, muzika ako pomaže. Ništa od ovoga ne košta ni dinar i ne traži pretplatu.

Najprovokativniji deo nije joga. To je pretpostavka da je problem sa spavanjem telesan, a ne okolnosni. Ako ti noc radi glava zato što sutra imaš stvarnu brigu, nijedna poza kornjace nece platiti racun. Metod pomaže da smiriš telo - ali se ne pretvara da ce ti smiriti život. To je pošteno. Vecina ovakvih saveta nije.