Decenijama nam vele isto: masno mleko je neprijatelj, kupuj obrano. Cele generacije u Makedoniji ostale su s osećajem da je punomasno mleko greh, a obrano - zdrav izbor. Sada nauka tiho vrti ploču, a pitanje je zašto su nam tako dugo prodavali suprotno.

Nutricionisti objašnjavaju da dokazi odavno nisu na strani straha od masti. Prema sistematskom pregledu Univerziteta Laval, ljudi koji konzumiraju punomasne mlečne proizvode nemaju više gojaznosti, dijabetesa ili srčanih bolesti od onih koji piju obrano. Masti u mleku, kažu, nisu ni izbliza toliko štetne koliko su nas uveravali.

Razlika između tri verzije - punomasno, polumasno i obrano - manja je nego što mislite. Sve tri sadrže gotovo istu količinu proteina, kalcijuma i mikronutrijenata. Jedina prava razlika je u mastima: punomasno ima oko 3,5 odsto, polumasno 1,5 do 2, a obrano gotovo nula. To je sve - ostalo je bio marketing.

Ima i detalj koji retko pominju: mlečna mast sadrži složenu mešavinu od preko 400 različitih masnih kiselina. Buterna kiselina ima protivupalna svojstva i korist za crevno zdravlje. Konjugovana linolna kiselina, u eksperimentalnim studijama, pokazala je efekte na sastav tela. A masne kiseline s neparnim lancem povezane su s manjim rizikom od dijabetesa tipa 2. Kada obraš mleko, ne bacaš samo kalorije - bacaš i vitamine rastvorljive u mastima (A, D, E i K).

Znači li to da svi treba odmah da se bacimo na punomasno? Ne baš. Ako ti je cilj manje kalorija, obrano i dalje ima smisla. Ali ako nemaš razlog da brojiš kalorije, nema ni razloga da se lišavaš ukusa i hranljivosti punomasnog mleka. Čaša punomasnog zasiti više od čaše vodenastog obranog - i telo lakše upija vitamine.

Pouka nije „pij masno" niti „pij posno". Pouka je da se prehrambeni savet koji su nam decenijama servirali kao apsolutnu istinu pokazao kao previše pojednostavljen. Sledeći put kad ti neko kaže da je nešto „nezdravo", vredi da pitaš - prema kojoj studiji, i od kada?