Raketa kojom je Moskva plašila celu Evropu možda je bliže kraju nego što želi da prizna. Prema Institutu za proučavanje rata, koji se poziva na ukrajinsku obaveštajnu analizu, Rusija je potrošila svoje zalihe balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik" i možda joj je ostala samo jedna operativna jedinica.

Hronologija je rečita. Posle prve upotrebe protiv Dnjipra u novembru 2024. godine, Putin je naredio ubrzanu proizvodnju još četiri rakete. Tri od njih su ispaljene tokom 2026. godine - jedna u Luganskoj oblasti, dve u Kijevskoj - a jedno lansiranje navodno nije uspelo u maju u Donjeckoj oblasti. Kad su od četiri nove rakete tri već potrošene, „čudo-oružje" počinje da liči na ograničen resurs.

Ima i zanimljiv detalj. Prema dokumentima do kojih je navodno došla ukrajinska analiza, ruska vojna postrojenja zaobilazila su protokole za kontrolu kvaliteta da bi stigla do rokova koje je postavio Kremlj. Rezultat: defekt u jednom žiroskopu iz sovjetske ere u navigacionom sistemu, koji je mogao da izazove odstupanje od cilja od „nekoliko desetina kilometara". Oružje koje promašuje za desetine kilometara nije precizan udar - to je lutrija sa strašnim posledicama.

Institut je i ranije ocenio da pretnje „Orešnikom" funkcionišu delom kao psihološki pritisak, pri čemu Putin same udare opisuje kao „testiranja". I tu je lekcija koju Balkan dobro zna: najglasnije oružje često je upravo ono u koje nema poverenja ni onaj ko ga drži. Kad jedna sila počne da maršira sa strahom umesto s rezultatima, to je obično znak slabosti upakovan kao moć.