Ima mesta koja se pamte po boji noći. U Porto Riku, u zalivu kod Faharda, more svetli noću - bukvalno. Mikroorganizmi u vodi stvaraju bioluminiscenciju, pa svako veslo kajaka ostavlja svetlucav trag za sobom, kao da grebeš po zvezdama koje su pale u zaliv. To je jedna od slika koje ovo karipsko ostrvo čine drugačijim od uobičajenih letnjih destinacija.

Ostrvo se obilazi za nekoliko dana, i svaki nosi svoje lice. Stari San Huan je početak - kolonijalna arhitektura, šarene uličice, lokalna kuhinja i noćni život koji ne staje. Odatle put vodi ka El Junkeu, jedinoj tropskoj prašumi u sistemu američkih nacionalnih šuma, sa stazama, vodopadima i prirodnim bazenima gde je voda hladna i bistra.

Zapadna obala je za one koji traže talase i zalaske sunca - Rinkon i Agvadilja nude surfovanje, beli pesak i horizonte koji se tope u narandžasto. Unutrašnjost, pak, krije nešto tiše: planinske puteve, plantaže kafe i male restorane gde se hrana služi sa sopstvene zemlje, mnogi od njih vođeni od žena preduzetnica koje drže ukus ostrva živim.

Porto Riko je danas i pop-kulturna ikona - muzika Bad Banija stavila ga je na svetsku mapu, a posetioci tragaju za njegovim tragovima kroz kvartove pune tradicionalnih točila za piće i muzike. Ali iza trenda stoji nešto starije i iskrenije: ostrvo koje zna da živi glasno danju i da svetli tiho noću. Za nekoga sa Balkana naviknutog na istu plažu svako leto, ovakvo mesto je podsetnik da je svet veći nego što nam se čini.