Ravelo je na 365 metara iznad Amalfija, a do njega vodi samo sedam kilometara krivina: mesto koje gomila nije našla

Amalfitanska obala ima problem koji bi malo mesta na svetu nazvalo problemom: previše ljudi želi da je vidi. Amalfi, Pozitano, Majori i Minori su dole, na samoj vodi, povezani uskim putem po kojem se autobusi mimoilaze sa santimetrima, i u julu se tamo ne vidi ni more ni selo - vide se ljudi. A onda postoji Ravelo.

Ravelo sedi na 365 metara iznad obale, skriveno u mediteranskoj vegetaciji. Odozdo do njega ima samo sedam kilometara, ali tih sedam kilometara je uvijeno, usko i puno krivina, i baš zato tamo nema gomile. Gustina turista je manja nego na ostatku obale, a ono što opisuju kao suštinu svakodnevnog amalfitanskog života još uvek je tamo, netaknuto.

Od sela do grada muzike. Ravelo je ušao u Vojvodstvo Amalfi u devetom veku, ali je zaista porastao kada je 1086. godine postao sedište episkopije. Tada je izgrađena katedrala, a bogate trgovačke i vunarske porodice počele su da dižu palate. Vila Rufolo, sa arapsko-normanskom arhitekturom i visećim vrtovima. Palaco Avino i Palaco Konfalone, danas oba luksuzni hoteli.

Godine 1880. ovde je došao Rihard Vagner. Toliko se oduševio da je drugi čin njegove opere „Parsifal” napisao inspirisan vrtovima Vile Rufolo. Od 1953. godine tamo se održava festival posvećen njegovom nasleđu, jedan od najvažnijih muzičkih događaja u Italiji. Zato Ravelo nosi nadimak „Grad muzike”. Godine 2011. među tim uskim uličicama otvoren je i auditorijum Oskara Nimajera, nazvan po arhitekti koji ga je projektovao.

Terasa koja je važnija od svih. U Vili Čimbrone je poznata Terasa beskonačnosti, a u Vili Rufolo su vrtovi kojih se seća svako ko ih je video. Gledano odande, plavo se raspada na deset nijansi - od tamno morskog do biserastog - a sve to najbolje radi kasno popodne, kada sunce pada iza horizonta i odslikava se na vodi. Opisuju ga kao najlepši zalazak sunca nad sorentinskim poluostrvom.

Hotel Karuso, deo grupacije Belmond, ima bazen iz kojeg se vidi taj isti zalazak, a ne moraš da prenoćiš da bi ušao - postoji dnevna karta. Restoran „Il Pantaleone” vodi kuvar Armando Aristarko.

Ono što vredi zapamtiti iz Ravela nije cenovnik hotela, nego mehanizam. Jedno mesto je ostalo tiho ne zato što ga je neko zaštitio, nego zato što je put do njega za nijansu teži od puta do susednog. Sedam kilometara krivina uradilo je ono što nijedan pravilnik o turizmu nije uspeo da uradi dole na obali.