Rat koji Evropa pokušava da zaboravi ponovo se širi - ovaj put ka srcu Ukrajine. Vlasti u Dnjepropetrovsku proširuju obaveznu evakuaciju na 23 nova naselja, a u fokusu su porodice s decom.

Brojke su hladne i konkretne. Oko 3.800 dece mora da bude izmešteno s opasnih teritorija u roku od mesec dana. To nije preporuka - to je naredba. A naredba za evakuaciju dece znači samo jedno: front se približava brže nego što vlasti mogu da ga stabilizuju.

Ovo je proširenje, a ne obuzdavanje rizika. Ranije je iz 64 naselja u regionu već bilo evakuisano 6.600 civila do početka juna. Sada zona opasnosti raste umesto da se smanjuje, a vojna administracija otvoreno očekuje dalje pogoršanje bezbednosti, dajući prioritet izmeštanju dece pre nego što područja postanu direktna meta.

Za balkanskog čitaoca, ovakva vest lako se pretvori u još jednu brojku u predugom ratu. Ali iza svake cifre stoji autobus pun dece koja ne razumeju zašto napuštaju dom. Balkan to pamti iz svojih ratova - kad evakuacija najmlađih postane vest, to je trenutak kad je politika već izneverila sve. Pitanje koje niko glasno ne postavlja jeste jednostavno: koliko dugo jedan rat može da se vodi „negde daleko" pre nego što shvatimo da je daljina samo iluzija?