Držali ga za vrat više od minuta dok je ponavljao da ne može da diše: šestorica policajaca na sudu u Ljubljani

Dve godine posle smrti 37-godišnjeg Armina Džutovića u Ljubljani, snimak sa policijskih kamera pušten je u sudnici. Sedam minuta materijala koji je sada ključni dokaz protiv šestorice policajaca.

Hronologija je kratka. Policija je pozvana nakon što je Džutović bacao stolice na terasu lokala i udario holandskog turistu. Na snimku se vidi da je on prvobitno poslušao naređenja. Kada su mu policajci saopštili da će ga staviti u lisice, uspaničio se i pokušao da pobegne. Tada ga obaraju na zemlju.

Više od minuta sa rukom oko vrata

Jedan od policajaca držao ga je za vrat duže od minuta. Džutović je više puta izgovorio da ne može da diše. Potom leži nepomično, sa lisicama, dok nekolicina policajaca stoji pored njega - bez započinjanja reanimacije. Preminuo je u bolnici tri dana kasnije.

Tužilaštvo tvrdi da su prekoračili ovlašćenja pri upotrebi sile. Jedan policajac se optužuje za izazivanje smrti iz nehata, ostala petorica za nepružanje pomoći. Na jednom od ročišta, jedan od optuženih zatražio je da se snimak izbaci iz dokaza.

Dve verzije iste intervencije

Ovo je deo na koji najviše vredi obratiti pažnju. Prvobitna policijska istraga nije našla veće nepravilnosti. Tek je kasnija kontrola Policijske uprave zaključila da je upotrebljena sila bila nezakonita, nevešta i nesrazmerna, da je primenjen stisak oko vrata i da je prva pomoć kasnila.

Isti materijal, dve suprotne ocene. Razlika nije u dokazima već u tome ko ih je gledao i posle koliko vremena. Ako nema snimka sa kamere, koja je verzija ostajala kao zvanična?

Brat: bio je u teškom psihičkom stanju

Brat Džutovića izjavio je da je Armin u tom trenutku prolazio kroz teško psihičko stanje i da bi, da su postupili kako treba, možda danas bio živ. To nije pravna tvrdnja, već rečenica čoveka koji je dve godine čekao da neko institucionalno kaže šta se dogodilo.

Zašto je ovo priča i za nas

Slovenija je u EU više od dvadeset godina, sa sistemom koji teoretski treba da bude prepun kontrola i unutrašnjih nadzora. Ipak je trebalo snimak sa kamere, dve godine i drugo nadzorno telo da bi se stiglo do sudnice.

Pitanje nije da li kod nas ima sličnih intervencija - pitanje je šta ostaje od njih kada nema snimka. Ovaj snimak postoji slučajno za žrtvu, a nenaslučajno za sistem: napravili su ga sami policajci. Ko će odgovarati kada snimka nema?