Za jedno denonoćje, u dva grada na suprotnim krajevima zemlje, policija je privela dvojicu muškaraca po istoj prijavi: fizički napad na sopstvenog sina. Jedan ima 54 godine i živi u strumičkom selu. Drugi ima 55 i iz Krive Palanke je. Sinovi su odrasli ljudi, ne deca - onaj u Strumici ima 26 godina.

Hronologija je suva kao zapisnik. Dana 4. avgusta oko 21:27 policija u Krivoj Palanci lišila je slobode B.R. (55) nakon što je fizički napao sina. Manje od pet sati kasnije, 5. avgusta u 01:30, službenici SVR Strumica priveli su 54-godišnjaka. U oba slučaja obavešten je javni tužilac, i u oba će uslediti prijava nakon dokumentovanja.

To je sve što su institucije saopštile. Inicijali, godine, sati, obećanje da će dokumentacija biti završena. Ono što nedostaje važnije je od onoga što ima.

Šta se dešava kada se kamera ugasi

Nigde u saopštenjima ne piše zašto je došlo do napada, da li postoje ranije prijave protiv istih lica, niti da li je neko već bio u sistemu zaštite od porodičnog nasilja. Zadržavanje u policijskoj stanici nije rešenje - to je pauza. Posle nje se čovek vraća u istu kuću, istoj porodici, sa istom dinamikom koja je dovela do poziva na 192.

Porodično nasilje u Makedoniji retko se dešava jednom. To što su se dvojica muškaraca iste noći, u dve različite opštine, našla pred policijom zbog iste vrste dela, nije slučajnost - to je presek kroz nešto što traje i između dva poziva.

Pitanje koje niko od institucija ne otvara jednostavno je: koliko ovih slučajeva završi realnom zaštitom žrtve, a koliko prijavom koja se potom tiho gubi kroz sudske rokove? Broj privedenih lako je saopštiti. Broj porodica u kojima je nasilje prestalo posle intervencije - taj se nikada ne objavljuje.

Dvojica muškaraca su zadržana. Dvojica sinova vratila su se kući. Šta će se desiti naredne noći u te dve kuće, niko ne saopštava - jer niko ne prati.