Torta Rite Hejvort letela je avionom iz Pariza do Kana. Ne zbog hira neveste, već zato što su pekari odlučili da to bude njihov poklon za venčanje 27. maja 1949. godine sa princom Ali Kanom. Dizajn je bio jednostavan - cvetovi od šlaga i ispisana imena „Margarita i Ali” sa datumom. Jednostavnost se tu i završavala: tortu je delilo preko petsto gostiju, uz šeststo flaša šampanjca i dvadeset kilograma kavijara. Nevesta je, inače, bila u plavom, ne u belom.

Torta je jedini deo svadbe koji mora da se potroši. Haljina se čuva, nakit se nasleđuje, fotografije ostaju. Torta postoji da bi nestala, i baš zato su joj posvećivali toliko pažnje.

Najambicioznija od svih bila je ona Grejs Keli i princa Renjea od Monaka, 19. aprila 1956. godine. Šest do sedam spratova arhitektonskog čuda, sa stubovima, ružama, figurama od šećera koje su predstavljale vojne i mornaričke oznake, monegaškim motivima i anđelima na vrhu. U to vreme torta nije bila desert, već izjava o stanju jedne države.

Elizabet Tejlor se 6. maja 1950. venčala sa Konradom Hiltonom mlađim u Bel Eru, a torta je imala pet spratova sa festonima i ružama od krema. Delilo ju je sedamsto gostiju. Haljinu joj je dizajnirala Helen Rouz iz kostimografskog odeljenja studija - detalj koji najviše govori o tome čija je tačno bila ta svadba.

Džuli Endrjus se venčala 10. maja 1959. u Sariju sa Tonijem Voltonom, koji joj je dizajnirao i haljinu. Torta je bila kvadratna, na tri sprata, sa izvezenim ružama, inicijalima oboje, stubovima, scenama sa igračima, svežim cvećem i trakama. Volton je izvezao ruže i na haljini i na torti, što je bar konzistentnije od većine svadbi.

Mia Farou i Frenk Sinatra, 19. jula 1966, hotel Sends u Las Vegasu: tri sprata u roze tonovima, rimski stubovi, labudovi, beli festoni sa roze zavesama i laticama ruža. Debi Rejnolds i Edi Fišer, septembar 1955. u Njujorku, dobili su pet spratova sa festonima, biserima, cvećem i srcima. Širli Templ se venčala 18. septembra 1945. sa sedamnaest godina - tri sprata u potpuno belom, sa srcima, labudovima i biserima, a pred crkvom se okupilo pet hiljada ljudi.

Najneobičnija je ona Džoan Kroford i Alfreda Stila u Las Vegasu, maj 1955. Tri mala sprata, mnogo šlaga, diskretna boja i - prvi put među ovim svadbama - figurice na vrhu pored srca od tila. Bilo je to njeno četvrto venčanje, tajna ceremonija pred opštinskim sudijom, a on je bio predsednik Pepsija.

Iza svog tog šlaga stoji jedna stvar koja se retko kaže: nijednu od ovih torti nevesta nije izabrala sama. Iza svake je stajao studio, dvor, kompanija ili hotel koji je hteo da slika ispadne kako treba. Kod nas svekrva ima istu funkciju, samo bez budžeta za kavijar.