Ministarstvo finansija izdalo je tri državne obveznice u ukupnoj vrednosti od 2,523 milijarde denara - oko 41 milion evra. Od 5. avgusta kotiraju na zvaničnom tržištu Makedonske berze.

Najveća emisija su 202.370 dugoročnih obveznica bez devizne klauzule, vrednih 2,024 milijarde denara ili oko 32,9 miliona evra. Rok dospeća je 30. jul 2041. godine. Kamata je fiksnih 5,20 procenata.

Druga emisija su 37.676 obveznica sa deviznom klauzulom, u vrednosti od 376,8 miliona denara - oko 6,1 milion evra. Takođe dospevaju 2041. godine, sa kamatom od 5 procenata.

Treća je najmanja: 12.321 obveznica bez devizne klauzule, vredna 123,2 miliona denara ili oko 2 miliona evra, sa rokom do 30. jula 2029. i kamatom od 4,35 procenata.

Petnaest godina i 129 miliona denara godišnje

Tri emisije zajedno stvaraju oko 129,4 miliona denara godišnjeg kamatnog troška. To je cifra koju vredi zadržati u glavi - ne koliko je pozajmljeno, već koliko pozajmljeno košta svake godine dok traje.

Rok 2041. znači petnaest godina otplate. To je period u kojem će se smeniti nekoliko vlada, a obaveza ostaje. To samo po sebi nije loše - dugoročne obveznice su normalan instrument i svaka država ih koristi.

Ono što nije saopšteno

Ni u jednom od saopštenja ne piše za šta su namenjena sredstva. Četrdeset i jedan milion evra pozajmljen sa domaćeg tržišta, sa kamatom do 5,20 odsto, sa otplatom do 2041 - i nijedan red o tome u šta ulaze.

To je razlika između zaduživanja i investicije. Ako pare idu u puteve, škole ili vodovode, onda kamata od 5,20 odsto ima suprotstavljenu stranu u bilansu. Ako idu u tekuće troškove, onda će se 2041. plaćati za nešto što je odavno potrošeno.

Investitori dobijaju hartije sa unapred poznatim prinosom. To je njihov deo ugovora i on je jasan. Građanin, koji je drugi potpisnik istog ugovora preko budžeta, saznaje samo iznos. Svrha ostaje nenavedena.

Država je izašla na berzu. Zvonce je zazvonilo. Pitanje „za šta” nije ušlo u saopštenje.