Ričard Gir ima 76 godina, kuću u kojoj ima knjiga i muzičkih instrumenata, i prozor kroz koji gleda drveće. Kada su ga pitali gde nalazi sreću, nabrojao je tačno to: da se probudiš, da pogledaš kroz prozor, da imaš nešto da pročitaš ili da odsviraš, i da znaš da su tvoji dobro. „To je sve. To je ključ moje sreće”, rekao je.

Lako je ovo odbaciti kao rečenicu koju izgovara čovek sa dovoljno novca da ne mora da misli ni na šta drugo. Ali psiholozi imaju ime za ono što on opisuje, i to ime postoji mnogo pre nego što je iko pitao Gira.

Zove se savoring - svesno zastajanje da bi se primetilo nešto prijatno dok još traje. Koncept su razvili psiholozi Fred Brajant i Džozef Verof. Ideja je na površini trivijalna: nije dovoljno da ti se desi nešto dobro, treba i da to registruješ. Većina ljudi to ne radi. Kafa se pije dok se skroluje, večera se jede dok se gleda ekran, šetnja se provodi dok se planira sledeći posao.

Ima i podatak. Studija objavljena u časopisu „Emotion” pratila je 285 odraslih osoba starosti od 25 do 85 godina tokom deset dana. Rezultat je pokazao da su ljudi više uživali u prijatnim trenucima kada su ti trenuci bili podeljeni sa nekim bliskim - i da je to bilo povezano sa višim psihološkim blagostanjem.

To je podatak koji na Balkanu zvuči gotovo uvredljivo očigledno. Kod nas kafa sa nekim traje sat i po ne zbog kafe. Cela kultura sedenja, muabeta bez cilja, „ajde još jednu” je praktično institucionalizovan savoring - samo što mu niko nije dao englesko ime i niko o njemu nije objavio studiju. Pitanje je da li to još uvek radimo ili samo mislimo da radimo.

Gir meditira više od 40 godina. Tu su naučni pregledi smireniji: intervencije zasnovane na mindfulnessu pokazuju smanjenje stresa i anksioznosti, bolju emocionalnu regulaciju i bolji kvalitet sna. To nije sitno, ali nije ni magija. Niko ne tvrdi da meditacija produžava život - tvrdnja je da ga čini podnošljivijim.

Psihološkinja Ana Leon daje konkretnu cifru: „Meditiranje svakog dana između deset i petnaest minuta pomaže da se ima veći fokus u rešavanju problema”. Deset minuta. To je manje vremena nego što prosečan čovek provede proveravajući telefon pred spavanje, a suprotan efekat.

Ono što je zanimljivo u celoj priči nije savet - savet znamo. Zanimljivo je to što nam je, da bismo ga poslušali, potreban 76-godišnji holivudski glumac da nam ga kaže. Stvar funkcioniše i bez njega.