Petnaest pozara na otvorenom registrovano do 18 casova. Dvadeset i tri za celo dvadesetcetvorocasovlje. To nisu brojke iz izvestaja za neku katastrofalnu godinu - to je obican avgustovski utorak u Makedoniji, kako ga je saopstio Centar za upravljanje krizama.

Dva najupornija pozara veceras su ostala aktivna. Jedan kod mesta Vidus u blizini sela Dragov Dol, Opstina Makedonski Brod, gde gori niska vegetacija, niskostablasta suma i grmlje. Drugi je na planini Ograzden, u Opstini Novo Selo - tamo je plamen prvo zahvatio deponiju, pa presao na mesovitu degradiranu sumu. Pozar na gradskoj deponiji u Delcevu stavljen je pod kontrolu.

Spisak ugasenih je dugacak i zvuci kao geografija cele drzave: Blatec u Vinici, Sveta Petka u Stipu, Gorenci u Centar Zupi, Bacinci u Kicevu, Miletino u Brvenici, Dolna Lesnica u Zelinu, Slatina u Tearcu, Trubarevo u Gazi Babi, Dolno Svilare u Saraju. Jutro pre toga gorelo je i u kumanovskom naselju Sredorek.

Deponije se nisu zapalile same

Obratite paznju koliko puta se u tom spisku pojavljuje rec „deponija”. Delcevo. Novo Selo. Kriva Palanka. Aracinovo. To nije sumski pozar izazvan suvom vegetacijom i visokom temperaturom - to je smece koje gori zato sto negde nije reseno gde se i kako odlaze. Vatra potom prelazi na sumu i u statistici postaje „pozar na otvorenom”.

Zvanicno objasnjenje je uvek isto: visoke temperature, isusena vegetacija, mali izvor vatre koji se brzo siri. Tacno je. Ali isusena vegetacija ne pali samu sebe, a deponija koja se razgoreva cetvrti put u jednoj nedelji nije vremenska nepogoda - to je neciji neplaceni racun za smetliste koje niko nije sredio.

Vatrogasci i ekipe na terenu odradili su svoj posao - od 23 pozara za dvadeset cetiri sata, dvadeset je ugaseno. Pitanje nije za njih. Pitanje je zasto se svako leto ista drzava sa istim letnjim temperaturama ponovo iznenadi, i koliko godina jos treba da prodje da bi deponije prestale da gore.