Ako si se nekada uhvatio kako naglas pricas sam sa sobom dok trazis kljuceve, najverovatnije si odmah pogledao okolo da proveris da li te je neko video. Psihologija kaze da je to pogresan refleks. Izgovaranje naglas nije znak da nesto nije u redu - to je deo normalnog funkcionisanja ljudskog misljenja.

Psiholog Izaskun Bastera to postavlja sasvim direktno: razgovor sa sobom je deo nacina na koji mozak radi. Kada nesto izgovoris, aktiviraju se podrucja vezana za jezik, paznju, radnu memoriju i izvrsne funkcije - iste sposobnosti koje ucestvuju u planiranju, resavanju problema i kontroli impulsa. Drugim recima, usta pomazu mozgu da se sredi.

Mehanizam je jednostavniji nego sto zvuci. Emocija u glavi je neuredna - ona je lopta od osecanja, slike i straha u isto vreme. Kada je izgovoris, moras da je pretvoris u recenicu. A recenica trazi red: prvo ovo, pa ono, zato ovo. Taj trenutak sredjivanja je korak koji stoji izmedju osecanja i postupka. Ljudi koji preskacu taj korak reaguju impulsivno, jer nisu imali gde da stanu.

Postoji jedan uslov i on je kljucan - ton. „Ako koristimo pozitivan unutrasnji dijalog, lakse je smanjiti emocionalni intenzitet, imenovati ono sto osecamo, obraditi to i reagovati manje impulsivno”, kaze Bastera. Ista tehnika sa surovom samokritikom pravi suprotan efekat. Glasno ponavljanje toga koliko si nesposoban nije obrada emocije - to je njeno pojacavanje.

Radi i kod odluka. Kada su alternative samo u glavi, one se vrte u krug i svaka izgleda podjednako lose u tri sata ujutru. Izgovorene, one moraju da se poredjaju jedna do druge i razlike izlaze na povrsinu. „Verbalizovanje jedne ideje tera nas da sredimo informacije, razmotrimo alternative i sprovedemo refleksivniji proces”, objasnjava Bastera.

Na Balkanu postoji cela kultura izgradjena oko glasnog razmisljanja - zove se kafa sa prijateljem, i ona je tacno to: iznosenje neuredne lopte iz glave pred nekoga ko slusa. Problem je sto se taj ritual polako svodi na pisanje poruke, a pisanje nije isto. Jedno treba razgraniciti: ako se glasovi dozivljavaju kao tudji, a ne kao svoji, to vise nije ovaj mehanizam i trazi strucni razgovor.