Ima mesta koja decenijama prodaju mir bogatima, a ipak izgledaju kao da se uopšte ne menjaju. Pozitano je baš takvo - vertikalno selo zalepljeno za stenu iznad Tirenskog mora, gde se kuće u bojama sladoleda spuštaju ka vodi kao zamrznut vodopad.

Pozitano leži u regionu Kampanija, na Amalfitanskoj obali koju UNESCO štiti kao svetsko nasleđe. Put do njega vijuga niz stene i zalive, a svaka krivina otkriva novu panoramu. To je mesto koje je zadržalo nešto od glamura pedesetih i šezdesetih godina, kada su ga pisci, umetnici i filmske zvezde birali za svoje tiho utočište.

Život ovde teče sporo, gotovo namerno sporo. Glavna plaža, Spiaggia Grande, socijalno je srce mesta sa svojim prepoznatljivim ležaljkama na pruge. Ko želi manje gužve, ide pešice obalnom stazom do mirnije Fornillo, ili malim čamcem do skrivene Laurito.

Među tesnim kaldrmisanim uličicama kriju se butici sa takozvanom „Moda Positano” - beli lan i delikatna čipka - kao i radionice za ručno izrađene kožne sandale i ručno slikanu keramiku. A kada sunce počne da zalazi, klasičan drveni čamac gozzo nosi te na krstarenje sa čašom proseka u ruci.

Gastronomija ide od jednog do drugog kraja. La Sponda, u hotelu Le Sirenuse, služi mediteransku visoku kuhinju na svetlu stotina sveća. Sa druge strane, Da Adolfo je rustična plažna koliba poznata po pečenoj mocareli na listu limuna i testenini sa tikvicama - mesto gde viljuška vredi više od pogleda, a to nije malo.

Za prenoćište, izbor govori sam za sebe. Le Sirenuse sa svojom crvenom fasadom i bazenom nad morem klasika je za medene mesece. Il San Pietro nudi potpunu privatnost na samoj steni, sa sopstvenom plažom do koje se stiže liftom utisnutim u planinu. A Hotel Poseidon iz gornjeg dela sela služi sveže sfoljatele za doručak na jednoj od najlepših terasa u gradu.

Da li je dostupno svakome? Ne, i nećemo se pretvarati da jeste. Pozitano je oduvek bio za one koji mogu da si ga dozvole. Ali za razliku od mnogih takvih mesta, barem zaslužuje svoju cenu - ovde lepota nije marketing, već geologija i vekovno strpljenje. Ako već putuješ do Italije, vredi ga videti svojim očima, makar samo jednom.