Prvo direktor CIA ide u Moskvu. Dva dana kasnije u Moskvu stiže i Lukašenko. To nije raspored - to je odgovor.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko doputovao je u Moskvu na razgovore sa Vladimirom Putinom, a Minsk je zvanično najavio da će bezbednost biti jedna od glavnih tema. On je stigao 27. avgusta, dva dana pre zakazanog susreta sa Putinom 29. avgusta, a prethodno je razgovarao i sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom.

Reč koja je najvažnija u saopštenju

Minsk je saopštio da će Putin i Lukašenko razgovarati o ključnim pravcima bilateralne saradnje, o međunarodnim i regionalnim pitanjima - i o bezbednosti. Poslednja reč je ta koja nosi težinu, budući da Rusija i Belorusija već imaju zajednički Ugovor o bezbednosnim garancijama Savezne države, a predstavnici dveju zemalja su ove godine posebno razmatrali stanje na granicama.

„Ovaj susret smo planirali odavno, pre susreta sa predsednikom Rusije. Sa njim ćemo sutra razgovarati o mnogim pitanjima”, rekao je Lukašenko posle razgovora sa Mišustinom. On je praktično garantovao da će Minsk ispuniti sve što je dogovoreno sa Moskvom - od isporuka goriva i hrane do ozbiljnijih sistemskih projekata. „Sve što smo planirali se realizuje i biće realizovano”, poručio je. Posebno je naveo da su dve zemlje postigle potpuno razumevanje i oko zajedničkih projekata u vojno-industrijskom kompleksu.

Vežbe koje su već održane

Zato današnji razgovori ne počinju od nule. Beloruske oružane snage su u maju izvele vežbe sa ruskim nuklearnim oružjem raspoređenim u zemlji. Ministarstvo odbrane Belorusije je tada otvoreno saopštilo da će jedinice vežbati preuzimanje nuklearne municije, njenu pripremu za upotrebu, tajno premeštanje i raspoređivanje na različitim lokacijama.

Nekoliko dana kasnije Putin i Lukašenko su pratili prve zajedničke rusko-beloruske vežbe za upravljanje strateškim i taktičkim nuklearnim snagama. Putin je tada rekao da je nuklearno oružje „krajnja i izuzetna mera”, ali i da rusko-beloruske nuklearne snage treba da ostanu garant bezbednosti cele Savezne države.

Jul je doneo novo naoružanje, promene u vojnom vrhu, proširenje obuke za dronove i borbu protiv bespilotnih letelica, kao i dalje približavanje ruskih i beloruskih vojnih struktura.

To ne znači da je doneta odluka da beloruska armija uđe u rat u Ukrajini. Lukašenko je u junu čak poručio da ne želi rat sa Ukrajincima i upozorio Kijev da ne uvlači njegovu zemlju u konflikt. Ali Minsk očigledno priprema državu za scenario u kome bi sadašnja kriza mogla dodatno da se proširi.

Prva poseta šefa CIA od 2021.

Tajming je ono što privlači pažnju. Samo nekoliko dana ranije u Moskvi je boravio direktor CIA Džon Retklif. To je bila prva javno poznata poseta šefa CIA Rusiji još od 2021. godine, kada je Vilijam Berns došao da upozori Moskvu zbog Ukrajine.

Prema objavama koje se pozivaju na upoznate izvore, Retklif je ovaj put imao drugu poruku - ne napadajte NATO. Prema novim američkim obaveštajnim procenama, Vašington razmatra mogućnost da Rusija pokuša ograničenu akciju protiv neke članice Alijanse kako bi proverila da li sistem kolektivne odbrane zaista funkcioniše. Kao najosetljiviji prostor pominju se baltičke države.

Donald Tramp odbacuje takav scenario i kaže da ne veruje da će Putin napasti NATO, dok je Kremlj priče o ruskim pripremama nazvao spekulacijama. Ipak, izvori su potvrdili da je Retklif tokom razgovora u Moskvi zaista otvorio pitanje mogućih ruskih operacija protiv Alijanse.

Zašto je Belorusija ključ

U takvom scenariju pozicija Belorusije postaje presudna. Zemlja se graniči sa Poljskom, Litvanijom, Letonijom i Ukrajinom. Na njenoj teritoriji nalazi se rusko taktičko nuklearno oružje. Sa Moskvom ima zajednički sistem bezbednosnih garancija.

Drugim rečima: svaki scenario ruskog pritiska na istočno krilo NATO prolazi preko beloruske teritorije. To nije saveznik koji samo glasa na strani Moskve - to je geografija.

Dodatni problem je što NATO istovremeno jača istočno krilo, dok američki Pentagon traži od evropskih saveznika da preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu. Alijansa zvanično označava Rusiju kao dugoročnu pretnju evroatlantskoj bezbednosti. Minsk sa druge strane tvrdi da upravo vojna nadgradnja NATO uz beloruske granice predstavlja pretnju Saveznoj državi.

Dvojica predsednika ponovo će se sresti samo nekoliko dana kasnije u Biškeku, na samitu Šangajske organizacije za saradnju 31. avgusta i 1. septembra. Baš zato je važnije šta Putin i Lukašenko moraju da dogovore nasamo u Moskvi pre tog samita - zato što ono što se dogovara pred kamerama obično je već rešeno iza njih.