Broj poginulih u bujicnoj poplavi u Nepalu dostigao je 469, saopstila je nepalska policija. Istog dana Ministarstvo spoljnih poslova u Katmanduu porucilo je da im strana pomoc nije potrebna. „Ponuda za pomoc je prirodna. Nase bezbednosne agencije sprovode operacije potrage i spasavanja. Zasad nam takva pomoc nije potrebna”, izjavio je portparol Lok Bahadur Cetri.

U istoj zemlji, u istom trenutku, traga se za vise od hiljadu nestalih - od kojih 650 stranaca, prema nepalskom ministru unutrasnjih poslova Sudhanu Gurungu. Broj nestalih lokalnih stanovnika uopste nije poznat. Crveni krst je saopstio da su cela sela unistena i da su brojne zajednice odsecene zbog srusenih mostova i neprohodnih puteva, i dodao recenicu koja vredi vise od svih izjava vlasti: „Jos uvek nemamo potpunu sliku ove katastrofe”.

Kada drzava kaze da nema potrebe za pomoci

Tu se ukrstaju dve suprotne recenice. Spasilacke sluzbe nemaju potpunu sliku, nemaju pristup delu terena, nemaju ni broj nestalih sopstvenih gradjana - a ministarstvo istovremeno kaze da nema potrebe za stranim timovima.

Jedna od te dve recenice ne moze biti tacna. Ili Nepal ima situaciju pod kontrolom, ili ne zna koliko ljudi trazi. U oba slucaja odbijanje pomoci nije logisticka odluka, nego politicka.

Kada jedna drzava odbija ono sto joj se nudi, obicno nije rec o kapacitetu. Rec je o tome sta bi strani tim video kada bi stigao tamo: koliko je mostova palo, kako su gradjeni, ko ih je odobrio, zasto upozorenja nisu stigla do sela na vreme. Spasilacke ekipe izvlace ljude, ali i fotografisu rusevine.

Led koji se otkinuo

Uzrok katastrofe je ono sto klimatolozi godinama najavljuju za Himalaje. Ogromna masa leda, blata i stena srusila se u jednu planinsku reku i pokrenula bujicni talas koji je izbrisao gradove nizvodno. To nije obicna kisa koja je nadosla - to je glecer koji je popustio.

I prica nije zavrsena. Nepal i Kina su u cetvrtak upozorili na nove poplave, jer dva jezera formirana sa obe strane njihove granice prete da se izliju na isti region koji je vec razoren. Znaci, dok se broje mrtvi od prvog talasa, ceka se drugi.

Balkan ima svoja neprocitana upozorenja

Ovde je lako gledati Nepal kao daleku planinsku pricu. Nije toliko daleka koliko izgleda. Svakog leta i ova strana Evrope dobija istu pouku u manjem formatu - bujice koje odnose mostove izgradjene pre pola veka, sela do kojih se stize jednim jedinim putem, i izvestaje koji se posle negde izgube. Razlika je u brojci, ne u mehanizmu.

A mehanizam je poznat: infrastruktura gradjena za nekadasnju klimu, upozorenja koja nema ko da prenese do poslednjeg sela, i institucije koje posle katastrofe govore o tome koliko su dobro reagovale.

Nepal ce svoje mrtve izbrojati sam, kao sto je i najavio. Pitanje koje ostaje jeste da li ce neko izbrojati koliko je od tih 469 ljudi moglo da bude upozoreno.