Američki vojni transportni avion C-17 sleteo je u Moskvu, preko Rige. Kremlj je poručio da nema informacije o avionu i da te nedelje nema zakazanih sastanaka sa predstavnicima američke administracije. Obe tvrdnje ne mogu biti tačne istovremeno.

Prema novinaru Majklu Vajsu, u avionu je bio direktor CIA Džon Retklif, a cilj posete može biti sprečavanje ruskih vojnih operacija protiv evropskih članica NATO-a. Zvanične potvrde nema - što je i očekivano, budući da se ovakva putovanja ne objavljuju dok traju.

Ono što daje težinu priči jeste kontekst oko nje. Vreme posete poklapa se sa pojačanom razmenom obaveštajnih podataka između SAD i Poljske, baltičkih država i skandinavskih zemalja, na fonu sve češćih sumnjivih sabotažnih operacija i aktivnosti sa dronovima. Kada obaveštajne službe počnu direktno da razgovaraju, to obično znači da diplomatski kanali više nisu dovoljni.

Među mogućim temama pominju se globalni moratorijum na napade na energetsku i lučku infrastrukturu u Rusiji i Ukrajini, kao i prekid vatre u regionima Harkov i Sumi kao prvi korak ka deeskalaciji. Ništa od toga nije mirovni sporazum. To su tehnički dogovori o tome šta se neće gađati - najskromniji mogući oblik razgovora između država u ratu.

Kanal koji radi kada sve ostalo ćuti

Razlika između obaveštajnog i diplomatskog kanala jeste upravo u tome što prvi ne traži da neko izgubi obraz. Nema zajedničke fotografije, nema saopštenja, nema konferencije za novinare na kojoj neko mora da objasni zašto sedi naspram protivnika. Ako razgovor propadne, formalno se nije ni dogodio.

Zato poseta vredi više od mnogih zvaničnih izjava o miru iz poslednjih meseci. Niko ne šalje direktora CIA vojnim avionom da odnese ono što može da kaže ambasador.

Razlike ostaju tamo gde su bile - teritorije, bezbednosne garancije i status Ukrajine. Nijedan obaveštajni kanal ne rešava ta pitanja. Ali kanali postoje da se razgovori ne bi sasvim prekinuli, i upravo to se dogodilo ove nedelje - dok su se, paralelno, pojavili i izveštaji o mogućoj novoj ruskoj mobilizaciji.