U ranim subotnjim satima u Nijameju su se čuli pucnji i eksplozije. Pobunjeni vojnici prvo su zarobili svoje saborce u bazi međunarodnog aerodroma, a zatim napali i druge strateške lokacije u gradu. Nakratko su okupirali i zgradu državne televizije.

Pucnjava je počela oko jedan sat po lokalnom vremenu i trajala je oko šest sati, prema izveštajima sa terena. U nekoliko delova Nijameja nestala je struja. Nigersko ministarstvo odbrane je kasnije preko iste državne televizije saopštilo da je pobuna ugušena i da se kontrola postepeno uspostavlja. Visoki vojni funkcioner, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da su nacionalne bezbednosne snage uspele da odbrane predsedničku palatu.

Treći pokušaj ove godine

Sličnih incidenata u Nijameju bilo je i u januaru i sredinom juna. To znači da je reč o trećem ovakvom događaju za godinu dana - i to pod vojnom vlašću koja je došla upravo pučem.

Niger je pod vojnom upravom od jula 2023. godine, kada je svrgnut predsednik Mohamed Bazum. Država je bogata mineralima, sa značajnim resursima uranijuma, nafte i zlata. Odmah se postavlja očigledno pitanje: ako toliki resursi ne donose stabilnost, šta tačno donose i kome?

Obećanja koja se nisu ispunila

Kao i susedi Burkina Faso i Mali, Niger nije uspeo da preokrene tok borbe protiv islamističkih pobunjenika povezanih sa Al Kaidom i Islamskom državom, uprkos obećanjima vojnih vladara da će poboljšati bezbednost. Zapadnoafrička podružnica Al Kaide preuzela je odgovornost za napad na aerodrom u Nijameju u junu - pet meseci nakon što je Islamska država u pokrajini Sahel targetirala istu lokaciju.

Dakle, isti aerodrom bio je meta tri puta za manje od godinu dana, dvaput od džihadističkih grupa i jednom od sopstvene vojske. Teško je naći jasniji pokazatelj da vojna vlast nije isporučila jedinu stvar zbog koje se opravdavala.

Od Pariza ka Moskvi

Od preuzimanja vlasti, vlada Abdurahmana Tijanija se udaljila od zapadnih partnera, produbila veze sa Rusijom i raskinula sa regionalnim blokom ECOWAS, priključivši se Maliju i Burkini Faso u formiranju odvojenog bloka AES.

To je model koji vredi zabeležiti: vojna vlast koja se legitimiše preko bezbednosti, gubi bezbednost, a zatim menja partnera umesto politike. Promena spoljne orijentacije je jeftinija od reforme i glasnija na televiziji.

Onlajn je kružila i audio poruka u kojoj pobunjeni vojnici tvrde da su svrgnuli Tijanija, ali snimak nije verifikovan i nema zvanične potvrde. U državi gde je državna televizija među prvim metama, kontrola nad signalom deo je kontrole nad državom.