Očekuje se da inflacija u evrozoni u avgustu dostigne 3,3 odsto na godišnjem nivou. To bi bio najviši nivo od 2023. godine. U julu je iznosila 2,9 odsto, pokazuje anketa „Blumberga” među 31 ekonomistom.

Glavni pokretač je energija - produžene tenzije na Bliskom istoku i viši troškovi goriva. U Nemačkoj se prognozira inflacija od 3,1 odsto, najviša od početka 2024. godine. U Italiji se očekuje oko 3,4 odsto, najviši nivo u skoro tri godine. Podaci iz Španije i Francuske već su pokazali jači cenovni pritisak od očekivanog.

Odluka koja dolazi 10. septembra

Evropska centralna banka 10. septembra donosi novu odluku o kamatnim stopama. Na tržištima rastu očekivanja da će ECB ponovo povećati troškove zaduživanja ukoliko se inflacija nastavi udaljavati od cilja od dva procenta.

Jedna stvar joj daje prostor za oprezan optimizam: bazična inflacija, koja isključuje promenljive cene energije i druge nestabilne kategorije, očekuje se da ostane oko 2,5 odsto. Znači problem je koncentrisan u energiji, a ne rasprostranjen kroz celu ekonomiju.

Deo predstavnika ECB već upozorava da inflatorni pritisak neće sam nestati. Ako se rast cena zadrži duže vreme iznad željenog nivoa, novo povećanje kamata postaje opcija - a to znači skuplje zaduživanje za svakog ko radi sa kreditom u evrozoni.

Nemačka, gde se očekuje da inflacija dostigne najviši nivo od početka 2024. godine, ubedljivo je najveća izvozna destinacija Makedonije. Prema podacima za 2024. godinu, makedonski izvoz ka Nemačkoj iznosi 3,35 milijardi dolara - skoro četiri puta više od sledeće zemlje po redu. Svaka odluka ECB koja usporava nemačku ekonomiju pogađa i porudžbine koje stižu do fabrika ovde.

Dosadašnji ciklus inflacije u Evropi već je pokazao jednu stvar: kada energija gura stopu naviše, reakcija preko kamatnih stopa pogađa i one koji sa energijom nemaju nikakve veze.