Putinu ne treba velika invazija da bi slomio NATO. Trebaju mu 48 sati i jedan granični grad. Toliko.

To je teza Valerija Čalija, bivšeg ambasadora Ukrajine u SAD, izneta za ukrajinsku televiziju NTA. On navodi tri moguća pravca ruske eskalacije: testiranje taktičkog nuklearnog oružja, ograničenu vojnu operaciju protiv članice NATO, ili još snažniju eskalaciju rata u Ukrajini. Prema njegovoj proceni, treći scenario je trenutno najverovatniji - ali drugi je onaj koji drži Alijansu budnom.

Test traje dva dana

„Ne mislim na scenario kao u Ukrajini - prelazak granice i kretanje ka glavnom gradu. Bilo bi im dovoljno da neki granični grad stave pod kontrolu na 48 sati i tako pokažu da li NATO može da reaguje”, rekao je Čali. Kao mogući prostor pominje Baltik. „Ako bi to bio napad na Estoniju, u Letoniji... NATO zasad nije spreman.”

Cilj, prema njemu, ne bi bio osvajanje cele države. Cilj bi bio da se stvori situacija u kojoj se u realnom vremenu vidi da li je Alijansa politički i vojno sposobna da odmah primeni kolektivnu odbranu - kada je napad ograničen, brz i skrojen tako da saveznike stavlja pred dilemu koliko daleko treba da idu.

To je inteligentnija verzija izazova. Velika invazija ujedinjuje sve. Mali, kratak, dvosmislen upad tera trideset dve vlade da se pitaju da li je ovo zaista „oružani napad” u smislu člana 5 - i dok se pitaju, sati prolaze.

Narva i Suvalkijski koridor

Čali sličan scenario pominje već duže vreme. U intervjuu iz jula govorio je da bi Rusija mogla da upotrebi bespilotne i kopnene robotske sisteme, kao i diverzantske grupe, za kratkotrajan prodor od samo 48 sati. Tada je ukazao na oblast Narve u Estoniji i Suvalkijski koridor između Poljske i Litvanije.

To nisu nasumično izabrane tačke na karti. To su mesta gde geografija radi protiv Alijanse - uska, izložena, laka za presecanje.

Prvi stepenik: nuklearni test

Pre mogućeg udara na teritoriju NATO, Čali navodi još jednu opciju koju Moskva ima na raspolaganju - demonstrativno testiranje taktičkog nuklearnog oružja. „Oni imaju tri puta eskalacije i vidi se da idu ka eskalaciji. Prvi je testiranje taktičkog nuklearnog oružja”, rekao je, naglašavajući da prema informacijama kojima raspolaže takav test zasad nije sproveden.

Takav potez ne bi značio automatsku upotrebu nuklearnog oružja u borbi. Značio bi radikalno podizanje uloga i političku poruku Zapadu da Moskva želi da vrati nuklearni faktor u sam centar krize.

Paradoks koji otkriva poseta CIA

Čali ocenjuje da će Moskva verovatnije izabrati treću mogućnost - još snažniju eskalaciju u Ukrajini. Ali baš tu, prema njegovim rečima, nastaje paradoks. On nije ubeđen da su Bela kuća i rukovodstvo CIA najzabrinutiji zbog zaoštravanja rata u Ukrajini. Ukrajinski front, koliko god da je opasan, za američke posmatrače je poznata vrsta konflikta.

„Situacija u Ukrajini im je približno jasna. Nije im jasno šta će još uraditi Putin. Mislim da se upravo zato vode razgovori”, rekao je Čali.

Njegove reči dolaze neposredno posle neuobičajene posete direktora CIA Džona Retklifa Moskvi. Prema izveštajima koji se pozivaju na ljude upoznate sa sadržajem razgovora, Retklif je poslat upravo da Moskvi prenese upozorenje da ne napada članice NATO. Poseta je usledila posle novih američkih obaveštajnih procena prema kojima bi Putin mogao da proveri odlučnost Alijanse ograničenom vojnom akcijom protiv neke njene članice.

Prema drugim izveštajima, Retklif je ruskim funkcionerima preneo upozorenje i u vezi sa mogućim provokacijama, sajber napadima i hibridnim operacijama - potezima dovoljno ozbiljnim da testiraju Zapad, ali osmišljenim tako da neće izgledati kao početak klasičnog velikog rata.

Ko kome ne veruje

Američki predsednik Donald Tramp javno je umanjio značaj tih strahovanja i rekao da ne veruje da će Putin napasti NATO. Kremlj je odbacio izveštaje o cilju posete kao alarmantne priče koje nemaju veze sa realnošću.

Dakle: obaveštajne službe SAD šalju direktora u Moskvu sa upozorenjem, predsednik SAD kaže da nema čega da se plaši, a Moskva kaže da upozorenje uopšte nije ni postojalo. Tri različite verzije o istoj poseti - i nijedna nije od strane koja nema interes.

Balkan zna scenu kada se ograničena akcija vodi da bi se testiralo koliko daleko će ići međunarodna zajednica. Pitanje koje otvara Čali nije da li Rusija može da zauzme Estoniju. Pitanje je koliko sati treba trideset dvema zemljama da se dogovore da je ono što gledaju zaista napad.