Sirijski sud je osudio Bašara al Asada na smrt. Moskva kaže da ga je primila iz čisto humanitarnih razloga. I na pitanje da li će ga predati - nije odgovorila.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je Rusija primila bivšeg sirijskog predsednika i njegovu porodicu isključivo zato što im je posle pada vlasti pretila smrt. „Nije bilo i nema nikakve političke pozadine u odluci da bude primljen u našu zemlju. Odluka je doneta isključivo iz humanitarnih razloga, u dramatičnim okolnostima promene vlasti u Siriji, kada su njemu i članovima njegove porodice pretili smrću”, rekla je.

Pitanje je bilo drugo

Važan detalj je što Zaharova nije rekla da li će Moskva predati Asada Damasku. Upravo to pitanje joj je postavljeno na brifingu - može li Rusija da ekstradira bivšeg predsednika posle smrtne presude. Odgovor se odnosio na razloge zbog kojih je Asad uopšte dobio utočište.

To je stari diplomatski zanat: odgovaraš na pitanje koje nije postavljeno, i formalno nisi odbio ništa. Pitanje ekstradicije ostaje otvoreno na formalnom nivou, iako Moskva od Asadovog dolaska nije pokazala spremnost da ga preda novoj sirijskoj vlasti.

Smrtna presuda u odsustvu

Situacija se potpuno promenila 11. avgusta, kada je Četvrti krivični sud u Damasku doneo prvu domaću presudu protiv svrgnutog predsednika. Asad je proglašen krivim u odsustvu za dela koja obuhvataju ubistva sa predumišljajem, uključujući ubistva dece, mučenje, nezakonito lišavanje slobode, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Na smrtnu kaznu osuđen je i njegov brat Maher Asad, nekada jedan od najmoćnijih ljudi u sirijskom bezbednosnom aparatu i komandant Četvrte divizije. Istu kaznu dobio je i njihov rođak Atef Nadžib, bivši šef političke bezbednosti u Darai, čije je postupanje prema demonstrantima 2011. godine bilo jedan od događaja koji su pokrenuli pobunu i kasniji građanski rat. Nadžib je, za razliku od braće Asad, bio fizički prisutan na suđenju.

Sirijski sud naredio je i međunarodno gonjenje osuđenih koji se nalaze van zemlje. Za Bašara Asada, sprovođenje presude praktično zavisi od toga da li će ikada napustiti Rusiju ili će Moskva promeniti stav o njegovom statusu.

Odluku je doneo lično Putin

Asadova vlast pala je 8. decembra 2024. godine, posle munjevite ofanzive opozicionih snaga koje su za nekoliko dana zauzele najveće gradove i na kraju ušle u Damask. Asad je napustio zemlju i sa porodicom stigao u Moskvu. Rusija je istog dana potvrdila da im je dala azil „iz humanitarnih razloga”.

Dan kasnije portparol Kremlja Dmitrij Peskov otkrio je da takvu odluku nije mogla da donese nijedna niža državna struktura. Odluku je doneo lično Vladimir Putin. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kasnije je izneo gotovo isto objašnjenje koje sada ponavlja Zaharova: „Bašar Asad je ovde iz humanitarnih razloga. Njemu i njegovoj porodici pretila je fizička eliminacija.”

Kada čuvaš čoveka koga novi partner želi mrtvog

Cela situacija dodatno je komplikovana činjenicom da Rusija istovremeno pokušava da gradi odnose sa novim sirijskim vlastima - istim onima koje su svrgnule njenog dugogodišnjeg saveznika. Putin se sastajao sa Ahmedom al Šarom, dok Moskva i Damask pregovaraju o trgovini, o obnovi zemlje i o budućnosti ruskih vojnih objekata u Siriji, pre svega vazduhoplovne baze Hmejmim i pomorskog objekta u Tartusu.

Sirijski predsednik Ahmed al Šara je i ranije tražio da Rusija preda Asada kako bi mu se sudilo u Siriji. Tema se pojavila i tokom njegove posete Moskvi u oktobru 2025, kada su sirijski izvori tvrdili da namerava lično to da zatraži od Putina. Kremlj je posle novog susreta dvojice u januaru ove godine saopštio da pitanje ekstradicije uopšte nije razmatrano.

To stavlja Moskvu u neobičnu poziciju: drži pod zaštitom čoveka koga je nova sirijska država osudila na smrt, a sa tom istom državom pokušava da sačuva strateške odnose i vojno prisustvo. Dve baze na Sredozemnom moru naspram jednog čoveka - i obe strane znaju kako će se taj račun završiti ako pritisak postane dovoljno veliki.

Zaharova je sada jasno objasnila zašto je Asad dobio utočište. Ali na najvažnije pitanje posle presude u Damasku - hoće li Rusija predati čoveka koga je lično Putin primio pod zaštitu - direktnog odgovora još nema. Najčešće zato što odgovor još nije odlučen, već se čeka da se vidi koliko vredi.