Andaluzija sa 73 istraživanja za kritične minerale, Makedonija sa potvrđenim bakrom i nijednim novim rudnikom četiri decenije

U Andaluziji se trenutno realizuju 73 geološka istraživanja za 27 minerala koji su potrebni evropskoj industriji. U Makedoniji novi rudnik za metalne sirovine nije otvoren više od četiri decenije.

Španska pokrajina učestvuje sa oko 90 odsto vrednosti metalnog rudarstva u Španiji. Proizvodnja metalnih ruda premašuje 1,2 milijarde evra godišnje, a sektor obezbeđuje više od 8.000 radnih mesta. To nije istorijsko nasleđe - to je tekuća politika koja se aktivno širi.

Ilovica čeka, a brojke stoje napisane

Makedonija ima potvrđen potencijal za bakar u Ilovici. Projekat Ilovica-Štuka najavljen je sa početnom investicijom od oko 350 miliona evra, sa planom za oko 1.000 direktnih radnih mesta u fazi izgradnje i oko 500 u operativnoj fazi. Indirektni efekat bi, prema projekcijama investitora, mogao da dostigne oko 2.700 radnih mesta.

To su projekcije investitora, a ne ostvarene brojke - razlika je važna i ne sme se brisati. Ali i kao projekcije, one postoje na papiru decenijama, dok se broj zaposlenih u makedonskom rudarstvu nastavlja smanjivati.

Bakar, magnezijum, bizmut i arsen neophodni su za elektrifikaciju, za elektronsku, automobilsku, čeličnu i farmaceutsku industriju. Litijum, kobalt i nikl ključni su za baterije električnih vozila. Retki zemni elementi idu u vetrenjače. To je lista oko koje Evropa trenutno trči, jer je zavisnost od uvoza postala strateško pitanje, a ne samo trgovinsko.

Razlika nije u geologiji

73 dozvole u Andaluziji obuhvataju 80 opština raspoređenih među osam provincija. Uelva vodi sa 38, Sevilja ima dvanaest, Kordoba osam. Region već ima dva projekta klasifikovana kao strateški projekti Evropske unije, podržana sa 7,6 i sa 3,44 miliona evra.

To je mehanizam koji radi: istraživanje, klasifikacija, evropska podrška, proizvodnja. Svaki korak ima instituciju koja ga nosi. Makedonija ima potvrđenu rudu i jednu najavu.

Pitanje nije da li zemlja ima bakar - ima, i to je utvrđeno. Pitanje je zašto utvrđeni resurs decenijama ostaje samo tačka na geološkoj karti, dok diskusija o njemu svaki put počinje iznova i završava se istom rečenicom o neiskorišćenom potencijalu.