Kijev je prošao još jedan dan i noć pod nebom punim dronova. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da je Rusija od prethodne večeri lansirala 277 jurišnih dronova različitih tipova - od toga čak 155 mlaznih. Glavni grad je u poslednja 24 sata bio pod vazdušnom uzbunom ukupno oko 18 sati. To su tri četvrtine dana.

Prema ukrajinskim izvorima, pogođeni su magacini, komunikacioni objekti i druga infrastruktura. Jedan od udara bio je u blizini palate „Ukrajina” u centralnom delu grada, gde je izbio veliki požar. Ujutru 28. septembra dron je pogodio benzinsku pumpu u oblasti Obolon, a gradonačelnik Vitalij Kličko potvrdio je incident. Napadi su prijavljeni i u Odeskoj i Kirovogradskoj oblasti, u Balakliji i Harkovu. Tačan bilans štete i eventualnih žrtava još se utvrđuje.

Moskva, pak, istu noć priča svojim rečnikom. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je gađalo ukrajinsku komunikacionu i logističku infrastrukturu, a među ciljevima je navelo data centar „Kosmonova” u Kijevu, koji je prema Moskvi podržavao mobilni internet i sisteme Starlink koje koristi ukrajinska vojska. Na spisku su i most kod Majakija u Odeskoj oblasti, lučki punkt u Vilkovu i logistički centar „Nove pošte”.

Most koji je „pao” na Telegramu

Paralelno sa dronovima, letele su i glasine. Na društvenim mrežama i Telegram kanalima raširila se tvrdnja da je pogođen i srušen Južni most - veliki drumsko-železnički most preko Dnjepra, preko koga prolazi i deo metroa. Zvanične potvrde za to nema. Grad je još 25. septembra najavio planirane radove na mostu i privremeno ograničenje saobraćaja za 26. septembar. Bio je dovoljan stub dima na horizontu da neko napiše naslov. Balkan iz devedesetih odlično zna da je u ratu prva žrtva istina - a danas ona gine još brže, jednim prosleđivanjem.

Podatak koji treba da zabrine više od svake glasine je broj 155. Više od polovine dronova bili su mlazni, brži i teži za obaranje - što dodatno opterećuje protivvazdušnu odbranu oko Kijeva. Rat menja brzinu, a odbrana mora da trči za njim.

I nije toliko daleko koliko izgleda iz Skoplja. Rumunsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je u noći između 26. i 27. septembra radar registrovao vazdušni cilj kod Kilije Veke, u blizini državne granice na Dunavu, koji je nekoliko minuta leteo gotovo paralelno sa rukavcem Kilija, a zatim je signal izgubljen kod Pardine. To je teritorija NATO-a i EU. Koliko još ovakvih „izgubljenih signala” treba da bi neko u Briselu prestao da ih broji kao incidente?