Američka vojska se potpuno povukla iz Iraka - bar tako tvrdi iračka vlada. Sve američke borbene snage i jedinice logističke podrške napustile su zemlju, izjavio je juče irački funkcioner za nemačku novinsku agenciju dpa. Vašington povlačenje još zvanično nije potvrdio.

Dve zemlje su se o povlačenju dogovorile još 2024. godine. Prema podacima Pentagona, poslednjih godina u Iraku je bilo stacionirano oko 2.500 američkih vojnika - u Erbilu u kurdskom regionu, u bazi kod aerodroma u Bagdadu i u Zelenoj zoni, vladinom kvartu u prestonici. Formalni rok ističe u sredu, kada u Iraku počinju četiri zvanična neradna dana za „Dan nezavisnosti”. Simboliku je teško promašiti.

Od Sadama do Irana

SAD i saveznici napali su Irak 2003. godine, uprkos međunarodnim kritikama, i srušili Sadama Huseina. Godine 2011. su se povukli, a 2014. vratili - na zahtev iračke vlade - da bi se borili protiv Islamske države. Borbena misija protiv ID proglašena je završenom 2021. godine. Zatim je, u februaru ove godine, počeo rat sa Iranom i bezbednost se ponovo urušila: američki objekti i vojnici u Iraku bili su napadani, a meta su bile i kurdske snage.

„Sramota je da budemo ostavljeni”

Najglasnije je reagovao kurdski premijer Masrur Barzani. „Pretnja je stvarna, ranjivi smo i napadaju nas”, izjavio je za Financial Times. „Sramota je da budemo ostavljeni bez ikakvog, da ga tako nazovemo, odgovarajućeg odbrambenog sistema.”

Problem nije samo politički. Kurdska regionalna vlada ne može sama da nabavlja sisteme protivvazdušne odbrane - to može isključivo centralna vlada u Bagdadu. A od početka rata sa Iranom, kurdski region napadnut je stotinama raketa i dronova, uključujući i napad na kancelariju samog Barzanija. Teheran kurdski region smatra saveznikom Zapada i Izraela na iračkom tlu. U Erbilu postoji i multinacionalna baza sa američkim i nemačkim vojnicima, koja je takođe bila meta napada.

A šta ostaje iza Amerikanaca? Paravojne grupe u Iraku koje podržava Iran trebalo je da se razoružaju i uključe u državni bezbednosni aparat paralelno sa američkim povlačenjem. Potez, koji je najavio premijer Ali al-Saidi, odložen je - sada treba da se sprovede u junu sledeće godine. Drugim rečima: Amerikanci odlaze sada, a milicije bliske Teheranu razoružavaće se - možda - dogodine.

Kurdi, narod od oko 30 miliona ljudi rasut između Iraka, Irana, Sirije i Turske, decenijama se bore za svoju državu i dugo su bili progonjeni i u Iraku i u Iranu. Njihov poluautonomni region u Iraku nastao je posle pada Sadama, a pre toga ga je štitila američka zona zabrane letova uvedena 1991. godine. Sada odlazi i američko prisustvo. Balkan dobro zna scenu kada velika sila ode, a na terenu ostanu oni koji nemaju ni sopstvenu protivvazdušnu odbranu. Ko će popuniti prazan prostor - Bagdad, Teheran ili neko treći?