Napad na Kijev nije se završio sa noći. Jutro je nastavljeno udarima na telekomunikacionu i železničku infrastrukturu, skladišta, transportne objekte i benzinske pumpe, a posle napada dva velika internet-provajdera prijavila su prekide zbog oštećenog data-centra. Poginuo je jedan čovek, osmoro je povređeno, a dim od požara razlio se nad više delova grada.

Internet na udaru

Provajderi UTELS i „Pavutina” saopštili su da je oštećen jedan od kijevskih data-centara u kojem se nalazila njihova ključna oprema. Deo uređaja ostao je bez napajanja, a korisnici su počeli da prijavljuju probleme sa internetom i drugim uslugama. UTELS je naveo da se njegov centralni mrežni čvor nalazi upravo u pogođenom objektu. Tvrdnje ruskih kanala da je ceo Kijev „isključen sa interneta” zasad nisu potvrđene - ali i ono potvrđeno je dovoljno.

Prema informacijama koje kruže posle napada, pogođena je i zgrada „Giprosvjaza”, ukrajinskog instituta za projektovanje komunikacionih mreža, u čijem se kompleksu nalaze strukture povezane sa „Ukrtelekomom”, Ukrajinskim istraživačkim institutom za komunikacije i kompanijom „Vega”. Tu treba biti precizan: to što je objekat pogođen nije dokaz da je Rusija namerno gađala baš komunikacioni sistem. Za takvu tvrdnju zasad nema dovoljno javnih dokaza.

Železnica i fabrika lekova

Gotovo istovremeno na udaru se našla i železnica. Predsednik uprave „Ukrzaliznice” Oleksandr Percovski potvrdio je da su gađani železnički objekti u Kijevu i da je jedan zaposleni povređen gelerom dok se vraćao kući posle smene. Centralna stanica nije direktno oštećena, ali je gradska železnica „Kijev siti ekspres” privremeno potpuno stala. Putnici koji zbog bezbednosnih mera propuste voz, obećao je Percovski, dobiće nazad punu cenu karte.

U Golosijevskom okrugu pogođena su skladišta, benzinska pumpa, a kasnije i četvorospratni poslovni centar. U Solomjanskom su delovi drona pali između stambenih zgrada, a drugi dron udario je u devetospratnu nestambenu zgradu u visini četvrtog sprata. U Darničkom je goreo krov još jedne benzinske pumpe. U istom talasu pogođena je i kompanija „Darnica”, jedan od najvećih proizvođača lekova u Ukrajini, koja je prema sopstvenim podacima od početka rata uplatila više od 2,6 milijardi grivni poreza.

Brojke na nebu

Vazdušna uzbuna do 10:24 časova oglasila se šest puta. Prema ukrajinskoj strani, tokom noći i jutra na zemlju je lansirano ukupno 161 bespilotna letelica, od kojih 82 mlazna drona, a protivvazdušna odbrana je do osam časova oborila ili elektronski onesposobila 119 od njih. Ruski izvori tvrde da je samo u prvom talasu na Kijev učestvovalo najmanje sedam mlaznih dronova „Geranj” i da je odbrana reagovala kasno - broj koji ukrajinske vlasti nisu potvrdile.

Dnevni napad je zapravo nastavak. Još uveče 22. septembra prijavljeni su pogoci u Pečerskom, Obolonskom i Dnjeprovskom okrugu, pri čemu su u Obolonskom pogođeni rezervoari goriva, a broj povređenih kasnije je porastao na devet. Tokom noći jak požar izbio je u Višnevom, gradiću odmah pored Kijeva, gde je u julu jedan masovni udar oštetio 251 objekat.

Ukrajinski aktivista Sergej Sternenko smatra da kampanja protiv Kijeva može imati širi cilj od energetike - na udaru bi se, prema njemu, mogle naći i benzinske pumpe, data-centri provajdera i telekomunikacioni operateri. Njegov savet Kijevljanima zvuči kao uputstvo iz nekog drugog vremena: bez panike, ali polako se pripremite za zimu, napravite osnovne zalihe goriva i, za svaki slučaj, nabavite Starlink ili drugo sredstvo komunikacije.

Kada jedan udar istovremeno pogodi internet, vozove, gradski prevoz, skladišta i pumpe, šteta se ne završava na mestu eksplozije. Na Balkanu ima gradova koji se još sećaju kako se živi uz sveću, u redu za gorivo i bez veze sa svetom. Za Kijev pitanje više nije da li će biti teška zima, već koliko će grada dočekati zimu u funkciji.