Vladimir Putin navodno je pristao da razmotri predlog Ministarstva odbrane o uvođenju ratnog stanja u Rusiji. Naglasak je na „navodno”: to tvrde pojedini mediji i Telegram-kanali, a Moskva zasad zvanično ne potvrđuje da je takav predlog uopšte stigao na sto predsednika. Da li ćutanje znači „ne” - ili samo „ne još”?

Ako se to dogodi, bila bi to jedna od najvećih promena u unutrašnjem režimu Rusije od početka onoga što Moskva i dalje naziva „specijalnom vojnom operacijom”. Prema ruskom zakonu, ratno stanje uvodi predsednik ukazom, u slučaju agresije na Rusiju ili neposredne pretnje agresijom. Ukaz mora da navede razlog, početak i teritoriju, a zatim hitno ide u Savet Federacije, koji ima 48 sati da ga razmotri. Koliko puta je dosad gornji dom rekao Putinu „ne”?

Suština je u onome što sledi posle ukaza. Vlasti dobijaju mnogo šira ovlašćenja: ograničavanje kretanja i rada određenih organizacija, strožu kontrolu transporta i komunikacija, posebnu zaštitu ključnih objekata i dodatne obaveze za građane i kompanije, povezane sa odbranom države. Zakon dozvoljava i opštu ili delimičnu mobilizaciju, ako ona prethodno nije proglašena. Ukratko - država dobija ključ za skoro svaka vrata u zemlji.

Četiri regiona već žive u tom režimu. Putin je uveo ratno stanje u DNR, LNR, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti još 19. oktobra 2022. godine, pošto ih je Rusija proglasila svojim teritorijama. U ostatku zemlje, posebno u oblastima koje se graniče sa Ukrajinom, uvedeni su različiti stepeni pripravnosti. Novo bi bilo proširenje režima na celu Rusiju ili na mnogo veći deo njene teritorije.

Kremlj je godinama odbacivao ovakve spekulacije. Putin je 2022. i 2023. govorio da ne vidi potrebu za takvom odlukom, a portparol Dmitrij Peskov tvrdio je da pitanje nije na dnevnom redu. Od tada se, ipak, mnogo toga promenilo: napadi dronovima i raketama stigli su duboko u rusku teritoriju, a pogranični regioni prošli su i kroz kopnene upade i intenzivne napade.

Glasine se ne pojavljuju prvi put. Još tokom leta ruski i zapadni izvori pisali su da deo bezbednosnog aparata razmišlja o mnogo oštrijim merama posle septembarskih izbora za Državnu dumu. U opticaju su bili scenariji o novom proširenju mobilizacije, ograničavanju kretanja, strožoj kontroli granica i prebacivanju delova privrede na ratni režim. Ruski zvaničnici tada nisu potvrdili ni novu masovnu mobilizaciju ni ratno stanje. Izbori su sada prošli. Da li su mere samo čekale da se glasanje završi?