Litvanski parlament napravio je prvi korak ka brisanju člana 137 Ustava - odredbe koja danas zabranjuje oružje za masovno uništenje i vojne baze drugih država na litvanskoj teritoriji. Za izmenu je glasalo 99 poslanika, protiv je bilo 13, a petoro je bilo uzdržano. Odgovor iz Moskve stigao je pre nego što se prašina slegla.

Aleksej Žuravljov, prvi zamenik predsednika Odbora za odbranu u ruskoj Državnoj dumi, zatražio je udar raketom „Orešnik” ili dronovima dugog dometa na lokacije gde bi bili postavljeni lanseri, ukoliko u Litvaniji bude raspoređeno nuklearno oružje. „Treba reagovati krajnje oštro - ne diplomatskim notama i upozorenjima”, izjavio je za ruski medij. „Izgleda da Zapad drugi jezik uopšte ne razume.”

Važno je pročitati i sitna slova: ovo je stav visokog člana dumskog odbora, a ne objavljena odluka ruskog državnog rukovodstva. Ali nije ni usamljen glas. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je ranije ovog meseca izjavio da bi eventualno raspoređivanje nuklearnog oružja, umesto da poveća bezbednost Litvanije, učinilo tu zemlju metom ruskih nuklearnih snaga. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev otišao je 11. septembra dalje - Litvanija bi, rekao je, u slučaju vojnog sukoba sa Rusijom mogla „da nestane sa mape sveta”.

Vilnjus koristi suprotnu logiku. Zamenik ministra odbrane Karolis Aleksa kaže da ukidanje zabrane ne povećava opasnost od ruskog napada, već šalje jači signal odvraćanja. „To je legitimno sredstvo odvraćanja kojim čuvamo svoj suverenitet”, rekao je, naglašavajući da izmena sama po sebi ne znači da će američke ili druge nuklearne bombe odmah stići u zemlju. U vreme mira, kaže, takav plan zasad ne postoji. Poslanik Laurinas Kasčiunas objašnjava da sadašnja odredba ide toliko daleko da saveznički avion ili brod sa nuklearnim oružjem ne bi mogao da koristi litvansku teritoriju onako kako je dozvoljeno u drugim državama regiona.

Do kraja je još dug put. Promena mora da se potvrdi još dva puta, sa tromesečnim razmakom između glasanja, i svaki put sa najmanje 94 glasa od ukupno 141 poslanika. Prvo završno glasanje planirano je za oktobar, a konačno usvajanje za januar 2027. U pozadini stoji i tekst Financial Timesa iz juna da SAD razmišljaju o raspoređivanju nuklearnih kapaciteta u dodatnim članicama NATO-a u Evropi, uključujući Poljsku i baltičke zemlje. Litvanske vlasti potvrdile su da učestvuju u tim razgovorima.

Geografija objašnjava nervozu. Litvanija se nalazi između ruskog Kalinjingrada i Belorusije, gde je Rusija već rasporedila taktičko nuklearno oružje. Istog dana kada je parlament glasao, predsednik Gitanas Nauseda objavio je da je ka zemlji krenula nova rotacija američkih vojnika - SAD od 2019. tamo uglavnom drže oklopni bataljon od oko hiljadu vojnika.

Balkan iz svoje istorije zna kakav je položaj male države na liniji između blokova - Jugoslavija je decenijama gradila svoju politiku na tome da ne bude ničija. Litvanija bira suprotan odgovor: potpuni ulazak pod nuklearni kišobran. Da li je to čini bezbednijom, ili samo većom metom na mapama u Moskvi, saznaće se tek kada niko ne bi želeo da sazna.