Ukrajina sve češće udara duboko iza ruske linije fronta sopstvenim dronovima dugog dometa. Među njima je i Fire Point FP-2 - dron sa bojevom glavom težom od 100 kilograma i dometom dovoljnim za ciljeve udaljene više od 300 kilometara. Rat ulazi u novu fazu, u kojoj obe strane udaraju stotinama kilometara iza fronta. A Moskva je u međuvremenu nadogradila svoj arsenal dronovima na mlazni pogon.

Jedinica „Rejd” osnovana je pre dve godine i od prošle jeseni koristi jurišne dronove FP-2 ukrajinske proizvodnje. Jedan od komandanata, Skiper, pre rata je bio IT stručnjak sa masterom iz informatike. Na početku, kaže, jedna posada mogla je da izvede dve misije nedeljno. „Danas možemo deset puta više, pa i više od toga.” Na pitanje da li je ratovanje na daljinu lakše jer ne gledaš nečiju smrt, odgovara da postoji i druga strana: „I oni mogu da rade isto. Možda neprijatelja ne vidiš svojim očima, ali ovo je ipak veoma opasno.”

Brojke na frontu

Rezultati se mere u kvadratnim kilometrima. U avgustu je Rusija zauzela 90 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, naspram 505 u istom mesecu lane. Zapadni zvaničnici procenjuju da Rusija svakog meseca gubi 6.000 vojnika više nego što uspeva da regrutuje. Veliki napad, poput onog od 20. septembra koji je onesposobio rafineriju u Moskvi, oko 500 kilometara od granice, traži istovremeni rad nekoliko jedinica. Jedan takav udar može da uključi i do 300 dronova, a cilj je 1.000 letelica za jednu noć. Vojnici to opisuju kao „orkestar” u kojem jeftiniji dronovi otvaraju vazdušni koridor ka pravom cilju.

Dron FP-1, čija je cena 75.000 dolara, više puta je korišćen za napade na skladišta i rafinerije i do 2.900 kilometara duboko na ruskoj teritoriji. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, ovi napadi izazvali su pad ruske proizvodnje sirove nafte od 7,7 odsto za godinu dana, dok su kamatne stope ostale na 14 odsto. „Obe strane postaju sve veštije u nanošenju ekonomske štete duboko na teritoriji protivnika”, kaže Sidhart Kaušal iz londonskog instituta RUSI.

Programeri i gejmeri za pultom

Jedinica 17 Centra za specijalne operacije, koja deluje na istočnom frontu u Donjecku, pokazala je svoj rad iz baze smeštene u jednoj vikendici. Znahar (33) je pre ruske invazije bio programer. Preko dana na ekranu bira statične ciljeve - artiljeriju, sisteme za elektronsko ometanje - čije koordinate stižu sa zapadnih satelita ili sa ukrajinskih izviđačkih dronova. Noću posada leti dronom „Sič”, vrednim 25.000 dolara. Ako prestane kiša, izvode od dva do šest napada, desetinama kilometara iza neprijateljskih linija. Na pitanje šta se nedavno promenilo, odgovara kratko: „Više dronova. Ruskih dronova.”

Njegov kolega Ananas (30) studirao je arhitekturu, a zatim radio kao 3D umetnik u studiju za video-igre. „Mnogo igram video-igre, pa sam dobar sa kontrolerom. To je veliki plus, jer sam sada pilot”, kaže on. Lansiranja sada pripremaju pod zemljom - pre dve godine mogli su da rade na otvorenom.

Odgovor Moskve

Rusija još od februara 2022. ima balističke i krstareće rakete kojima može da gađa bilo koji deo Ukrajine. U prvoj godini rata uvozila je iranske „Šahede”, a zatim razvila sopstvenu verziju. Originalni iranski „Šahed”, koji Rusija naziva „Geran-2”, sada je redizajniran i opremljen mlaznim motorom. Novi „Geran-4” leti brzinom od 300 do 550 kilometara na čas, a „Geran-5”, u obliku cigare, dostiže gotovo 600. Procene su da će Rusija do 2027. proizvesti 36.000 mlaznih „Šaheda” i 10.000 lakih krstarećih raketa „Banderol”. Motori se proizvode u Kini, a novo oružje brže je od ukrajinskih presretača, projektovanih za starije modele. Stopa presretanja, koja je nekada bila iznad 90 odsto, pala je na 60 odsto kod novih ruskih modela. „Rusija nikada ne staje”, kaže Sergij Beskrestnov, savetnik Zelenskog za odbrambenu tehnologiju.

Cenu plaćaju civili. U retkom jutarnjem napadu na centar Kijeva pogođeni su pijaca pored glavne železničke stanice i poslovni centar - dvoje poginulih i 41 povređen. Krajem avgusta „Geran-4” je udario u skladište municije u selu Mila kod Kijeva, pri čemu je poginulo 38 ljudi. Prema podacima UN, u prvih osam meseci 2026. u Ukrajini je ubijeno 2.222 ljudi - više nego u celoj 2025. Snabdevanje hranom u kijevskim supermarketima postalo je neredovno posle ponovljenih napada na skladišta.

Kaušal upozorava da posledice mogu biti teže za Ukrajinu: Rusija ima raznovrsniji arsenal dugog dometa, jaču protivvazdušnu odbranu i društvo koje nije tako dugo pod ovakvim pritiskom. Kijev, pak, ima deficit u vojnom budžetu i sledeće godine mora da obezbedi dodatnih 40 milijardi funti. Ipak, nijedna strana nije ni blizu poraza.

U bazi se Ananas i Znahar pitaju da li će se rat ikada završiti. „Samo treba da izdržimo jedan dan duže od njih”, kaže Znahar. Balkan zna kako izgleda rat koji niko ne može da dobije, a niko ne želi da završi. Koliko će noći sa po 300 dronova biti potrebno da neko u Moskvi sedne za sto?