U Ukrajini se rat sve manje vodi u rovu, a sve više na ekranu. Obe strane udaraju stotinama kilometara iza linije fronta - Ukrajina sopstvenim dronovima dugog dometa, Rusija novom generacijom mlaznih „šaheda” koji su brži od ukrajinskih presretača. Rezultat je rat na daljinu, u kojem gine sve više civila.

Orkestar od 300 dronova

Ukrajinski adut je FP-2, dron s bojevom glavom težom od 100 kilograma i dometom od preko 300 kilometara. Kijev je priznao njegovo postojanje tek prošlog septembra. Specijalizovana jedinica „Rejd”, formirana pre dve godine, koristi ga od prošle jeseni. Jedan od komandanata, Skiper - bivši IT stručnjak s master diplomom iz informatike - kaže da je na početku jedna posada izvodila dve misije nedeljno, a danas „možemo deset puta više, pa i više od toga”.

Veliki napadi su pravi orkestar. Jedan napad dugog dometa može da uključi lansiranje do 300 dronova, a cilj je 1.000 letelica za jednu noć: jeftiniji dronovi otvaraju vazdušni koridor, a drugi udaraju u cilj. Akcija poput one od 20. septembra, kada je onesposobljena rafinerija u Moskvi, oko 500 kilometara od granice, zahteva istovremeni rad nekoliko jedinica. Dron FP-1, koji košta 75.000 dolara, više puta je gađao skladišta i rafinerije i do 2.900 kilometara u dubini Rusije. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, ovi napadi izazvali su pad ruske proizvodnje sirove nafte od 7,7 odsto za godinu dana, dok su kamatne stope ostale na 14 odsto.

Efekat se vidi i na frontu. Uspeh jedinica koje udaraju na srednjim razdaljinama doprineo je da rusko napredovanje gotovo stane: u avgustu je Rusija zauzela 90 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, naspram 505 kvadratnih kilometara godinu dana ranije. Zapadni zvaničnici procenjuju da Rusija svakog meseca gubi 6.000 vojnika više nego što uspeva da regrutuje.

Geran-5 leti gotovo 600 kilometara na sat

Druga strana ne miruje. Originalni iranski „šahed”, koji Rusi zovu Geran-2, redizajniran je i dobio je mlazni motor. Novi Geran-4 leti brzinom od 300 do 550 kilometara na sat, a Geran-5, u obliku cigare, dostiže gotovo 600 - brzinu uporedivu s novom lakom krstarećom raketom Banderol. Motori Telefly za novo oružje proizvode se u Kini. Stopa presretanja „šaheda”, koja je ranije bila preko 90 odsto, kod novijih ruskih modela pala je na 60 odsto. „Rusija nikad ne staje”, kaže Sergij Beskrestnov, savetnik Volodimira Zelenskog za odbrambenu tehnologiju.

Procene za naredni period još su teže. Rusija bi do 2027. trebalo da proizvede 36.000 mlaznih „šaheda”, 10.000 raketa Banderol i sličan broj jeftinih krstarećih raketa Dan-T - oružje koje može da se usmeri na ukrajinsku energetsku i komunalnu infrastrukturu još ove zime. U sredu je kombinacija mlaznih i klipnih dronova izvela redak jutarnji napad na centar Kijeva: pogođeni su pijaca blizu glavne železničke stanice i poslovni centar, dve osobe su poginule, a 41 je povređena. Krajem avgusta Geran-4 je pogodio skladište municije u selu Mila kod Kijeva, pri čemu je poginulo 38 ljudi.

Rat koji vode bivši gejmeri

Ljudi iza ekrana nisu klasični vojnici. Znahar (33), koji je pre invazije bio programer, danju bira statične ciljeve - artiljeriju, sisteme za elektronsko ometanje - na osnovu podataka sa zapadnih satelita ili ukrajinskih izviđačkih dronova. Noću njegova posada lansira dron Sych vredan 25.000 dolara, koji liči na veliku avio-maketu. Njegov kolega Ananas (30) studirao je arhitekturu i radio kao 3D umetnik u studiju za video-igre. „Mnogo igram video-igre, pa sam dobar s kontrolerom. To je veliki plus, jer sam sada pilot”, kaže on. Na pitanje šta se promenilo u poslednje vreme, Znahar odgovara kratko: „Više dronova. Ruskih dronova.”

Cenu plaćaju civili. Prema novim podacima UN, u prvih osam meseci 2026. godine u Ukrajini je ubijeno 2.222 ljudi - više nego u celoj 2025. Samo u avgustu u Ukrajini je poginulo 368 ljudi, dok je Rusija prijavila 113 poginulih. Skladišta ukrajinskih supermarketa, pošte Nova Poshta i firmi za onlajn trgovinu pogođena su najmanje 32 puta, a Ukrajina je izvela 17 napada na skladišta Wildberries i Ozon u Rusiji. Rat više ne pravi razliku između fronta i police u prodavnici.

Analitičar Sidart Kaušal iz Royal United Services Institute upozorava da Rusija ima prednosti koje Ukrajina nema: raznovrsniji arsenal, jaču protivvazdušnu odbranu i društvo koje nije toliko dugo pod tolikim pritiskom. Kijev se istovremeno suočava s rupom u vojnom budžetu i sledeće godine mora da obezbedi dodatnih 40 milijardi funti. Ipak, nijedna strana ne izgleda blizu poraza ili kolapsa.

Balkan pamti ratove koji su se vodili sa susednog brda. Ovaj se vodi iz vikendice, s kontrolerom u ruci, stotinama kilometara daleko od cilja. Da li je to lakše? Skiper kaže da nije: „I oni mogu da rade isto.” A Znahar celu strategiju svodi na jednu rečenicu: „Samo treba da izdržimo jedan dan duže od njih.”