Grenland je ponovo u američkim naslovima - i ovog puta ne kao tvit. SAD i Danska trenutno tajno pregovaraju o proširenju američkog vojnog prisustva na ostrvu, prenosi BBC. Pregovarači su se sreli najmanje pet puta od sredine januara.

Zahtev Vašingtona - tri nove vojne baze u južnom delu Grenlanda. Poluautonomna danska teritorija. Diplomatski napor je direktan odgovor na krizu koju je Trump izazvao u januaru, kada je izjavio da SAD treba da „poseduju" Grenland kako ne bi pao u ruke Rusiji ili Kini. „Može lakše, može teže", bila je njegova poznata formula.

Bela kuća je potvrdila da postoje pregovori na visokom nivou sa Grenlandom i Danskom, bez detalja. Ministarstvo spoljnih poslova Danske priznaje „aktivan diplomatski kanal", ali odbija javna pojašnjenja. Po nepisanom službenom pravilu: neke stvari se bolje rešavaju potpisom, a ne mikrofonom.

Šta traže američki pregovarači? Prema izvorima bliskim razgovorima, tri nove baze treba da budu proglašene američkom suverenom teritorijom. To nije „zajednička baza". To je parče Grenlanda koje funkcioniše pod američkom jurisdikcijom, sa američkim zakonom. Jedna od lokacija verovatno će biti Narsarsuak, bivša američka vojna baza sa postojećom avionskom infrastrukturom.

Nije sasvim novo. Tokom Hladnog rata SAD su imale 17 vojnih instalacija na Grenlandu. Danas radi samo jedna - Pituffik na severozapadu, koja služi NORAD sistemu za rano upozoravanje. Sa 17 na 1, a sada nazad ka 4. To je ciklus koji zavisi od toga ko se percipira kao pretnja.

Pregovore vodi Majkl Nidam iz Stejt department, balansirajući između Trumpovih ambicija i danskih rezervi. Ironija - Trampov specijalni izaslanik za Grenland retko prisustvuje samim sastancima.

Balkanska perspektiva - kada velika sila traži „baze", to nikad nije samo zbog baza. To je teritorijalna ambicija sa zvaničnim pečatom. Balkan to zna od Camp Bondsteela i Bosne. I kad god dođe do potpisa, lokalno stanovništvo poslednje sazna šta mu država radi.