Nemački političari nisu odbili. To je prva stvar koja se mora zapisati. Vladimir Putin je predložio bivšeg kancelara Gerharda Šredera - njegovog ličnog prijatelja sa decenijskom vezom s Kremljom - da bude posrednik u razgovorima Moskve i Evropske unije. I u Berlinu je rasprava odmah počela.

Spor nije tehnički. Spor je moralno-politički. Kada se 2024. „Severni tok 2" istraživao zbog sabotaže, ime Šredera nije bilo daleko od naslova. On je posle kancelarstva radio u ruskim energetskim kompanijama. On se suprotstavio zapadnim sankcijama posle 2022. On je, ukratko, sve ono što Brisel danas izbegava. Upravo zato ga Putin i predlaže.

Socijaldemokrata Ralf Štegner kaže da bi bilo „nepromišljeno" odbaciti takvu mogućnost. Po njemu, ako Šreder može da otvori kanal ka Moskvi, Evropa to ne sme da propusti. Bivši šef parlamentarne grupe Rolf Mincenih govori slično - sa rezervama, ali bez odbijanja.

Fabio de Masi iz Saveza Sare Vagenkneht ide još dalje - kaže da je Berlin napravio veliku grešku što veze Šredera s Moskvom nije iskoristio ranije. „Kanal komunikacije mogao se otvoriti još pre godina."

Iz nemačke vlade - skepsa. Iz Evropske komisije - precizan i oštar odgovor. Kaja Kalas, šefica EU diplomatije, više je nego jasna - Putinov predlog je „ciničan". Brisel ne želi da legitimiše Šredera. Ali sama činjenica da je rasprava stigla u Bundestag nešto znači - i Moskva je to znala pre nego što je predlog uputila.

Šta je Putinova igra? Jednostavna. Ne očekuje da Šreder bude prihvaćen. Očekuje da sam predlog razdeli Berlin. Da testira crvene linije. Da otvori pitanje - dokle Nemačka želi da ide bez pregovaračkog stola. I - očigledno - to funkcioniše.

Za Balkan ovo je stara lekcija. Kada diktator predloži prijatelja za pregovarača, ne podnosi predlog. Postavlja marker na kojem će testirati ko se s kim mota. Balkanska istorija zna previše takvih markera - svi se završavaju istim, sa nekim ko kaže „mi smo izabrali mir", a istorija mu zatim piše o tome šta je prihvatio.