SDSM je ove subote ispalio novu bombu. Prema partijskim saopštenjima, Maksim Dimitrievski - gradonačelnik Kumanova i lider stranke ZNAM - vlasnik je bugarske firme pod nazivom „MBS Global”. Firma je registrovana 7. avgusta 2015. godine na adresi u Burgasu, i posluje u oblasti veleprodaje neprehrambenih proizvoda.

„Stiže vreme odgovornosti”, glasi naslov stranačkog saopštenja. Ironija: stranka koja je trenutno najveća opoziciona snaga u zemlji, i koja je na poslednjim parlamentarnim izborima ostala van vlade, sada napada koalicione partnere VMRO-DPMNE. Poenta napada nije naprosto činjenica o firmi - već protivrečnost između antikoruptivne retorike ZNAM-a i činjenice o biznisima u inostranstvu.

SDSM pominje i još jednu firmu: „AJFIH DOO” iz Dobrošana, Kumanovo, u vlasništvu supruga Dimitrievskog i Serafimovskog. To je standardni deo strategije: ako stranka napada korupciju, traži imovinu registrovanu na bliske članove porodice, jer je to mesto gde klasični političari kriju svoje biznise.

Šta kaže Dimitrievski? Za sada - tišina. To je standardan politički tok kod nas: saopštenje-optužba, dva-tri dana tišine, pa kontra-saopštenje koje menja temu. U međuvremenu javnost gleda kako stranka koja je živela od kritike korupcije iznenada pokazuje sopstvene bugarske firme. Da li je to nezakonito? Još uvek nismo na tom nivou - to je etičko pitanje, ne nužno pravno.

Pitanje u pozadini: da li je ovo pokušaj SDSM-a da rashladi entuzijazam za njihove bivše saveznike (ZNAM), koji su sada u vladajućoj koaliciji sa VMRO-DPMNE? To je razumna interpretacija. Stranke iz opozicije retko objavljuju materijale koji štete koalicionim partnerima vlasti bez političke svrhe.

Kumanovo, u međuvremenu, ostaje grad sa mnogo problema koji se malo rešavaju - od infrastrukture do nemogućnosti vraćanja zdravstvenih i obrazovnih resursa unutar grada koji su ga napustili u poslednjih 20 godina. Da li gradonačelnik ima bugarsku firmu je važno pitanje. Da li će to rešiti svakodnevicu 80.000 Kumanovčana - ne. To je razlika između političkog skandala i stvarnih potreba građana, i paradoksalno, politika je više fokusirana na prvo.