Predsednica Gordana Siljanovska-Davkova u intervjuu za televiziju „Kanal 5“ dala je ocenu da se država kreće u dobrom pravcu i da je u mnogim oblastima funkcionalnija nego pre dve godine. Zatim je rekla i drugu polovinu - onu koja vredi više.

„Naša najveća bol bili su i ostali korupcija i kriminal. To je činjenica. Partizacija i politizacija su i dalje snažne. Gde ima partizacije i politizacije, lako uspeva korupcija i kriminal. Nama trebaju jake institucije i slabi pojedinci jer problemi treba da se rešavaju institucionalno.“

Jake institucije i slabi pojedinci. Ako postoji jedna rečenica koja opisuje sve što nedostaje ovoj zemlji, to je ta. I dolazi od šefa države, ne sa opozicione klupe.

Jedna izborna jedinica

Predsednica je ocenila da je model sa jednom izbornom jedinicom dobro rešenje, ističući da svaki glas treba da ima jednaku vrednost bez obzira iz kog dela države dolazi. „Glas treba da ima istu težinu. Nije dobro da se u različitim izbornim jedinicama sa različitim brojem glasova dolazi do mandata“, izjavila je, priznajući da model nije široko rasprostranjen, ali može uspešno da se primeni i kod nas.

Zahtev za jednom izbornom jedinicom je dugogodišnji zahtev manjih stranaka - što samo po sebi kaže kome odgovara sadašnji model.

Ko se s kim ne slaže oko glasanja iz inostranstva

Tu se priča raspada po stranačkim linijama. Za VMRO-DPMNE, omogućavanje elektronskog ili poštanskog glasanja za Makedonce koji žive van zemlje ključan je uslov u razgovorima o novom Izbornom zakoniku. SDSM baš taj način glasanja označava kao sporan, upozoravajući na moguće zloupotrebe i tražeći dodatne ekspertske analize. Iz Levice su kritikovali SDSM što nije prisustvovao sastanku za usaglašavanje stavova, ocenjujući da je propuštena prilika da opozicija nastupi sa zajedničkim predlogom.

Siljanovska-Davkova je podsetila da prema Ustavu biračko pravo proizlazi iz državljanstva i ocenila da sadašnja zakonska rešenja sadrže nelogičnosti, ističući da najveći deo država omogućava svojim ljudima u inostranstvu da glasaju.

SDSM je uzvratio

Reakcija SDSM-a nije zakasnila. Stranka je optužila predsednicu da se selektivno uključuje u debatu i da njeni stavovi otvaraju više pitanja nego što nude odgovora.

Pitanja koja su joj uputili su konkretna: ako se zalagala za tehničku vladu koja bi obezbedila fer izbore, zašto je potpisala ukaz o njenom ukidanju, i zašto sama nije predložila novi model tehničke vlade?

SDSM joj je zamerio i ćutanje o sudskim odlukama povezanim sa bivšim premijerom Nikolom Gruevskim i novinarom Draganom Pavlovićem Latasom, kao i o vraćanju imovine poznate kao „Bela palata“ - slučajevi koji prema stranci dovode u pitanje jednakost pred zakonom.

„Umesto toga, predsednica je izabrala da govori samo o delovima Izbornog zakonika koji odgovaraju VMRO-DPMNE. To nije briga za dijasporu, već selektivna politička pozicija koja štiti režim, a ne interes građana“, navodi se u saopštenju.

Rečenica koju su svi preskočili

U istom intervjuu, predsednica je uputila i poruku parlamentarnim strankama: „Sva pitanja treba da rešavaju u parlamentu, a ne na televizijama i na konferencijama za novinare. Treba da postoji politički dijalog.“

Poruka je upućena u televizijskom intervjuu. Odgovor je stigao preko stranačkog saopštenja. Ni jedno ni drugo nije se desilo u Sobranju.

Predsednica je upozorila i da odlaganje reformi u Izbornom zakoniku znači propuštanje važnih obaveza sa evropske agende, što može imati posledice po pristup evropskim fondovima. To je konkretna cena sa konkretnim rokom - za razliku od debate, koja nema ni jedno ni drugo.