Trojica lekara vratila su oko 25 hiljada evra u budzet zdravstva, posto je utvrdjeno da su im bile nepravilno obracunate plate i da su primali vise sredstava nego sto im je sledovalo. Direktor Fonda za zdravstveno osiguranje, Saso Klekovski, nije otkrio o kojim lekarima je rec, ali je istakao da lekar za koga je premijer tvrdio da prima 12 hiljada evra mesecno nije medju njima.

Ipak, ovo otvara ozbiljna pitanja. Kako je moguce mesecima ili godinama isplacivati vise plate bez da iko reaguje? Da li je u pitanju sistemska greska ili selektivan nadzor? I koliko takvih slucajeva ima koji jos nisu otkriveni?

Cinjenica da su pare vracene ne zatvara pricu - vec je otvara. Odgovornost mora da postoji, ne samo kod onih koji su primili sredstva, vec i kod onih koji su obracunavali, odobravali i isplacivali plate.

Pare koje su vracene nisu mala greska - to su desetine hiljada evra. Ako se podeli suma, radi se o oko 8.333 evra po lekaru. To su pare koje prateeci personal u bolnicama - higijenicarke, tehnicki radnici - zaradjuju za 20 meseci. Sa minimalnom platom, neko treba da radi vise od godinu i po da bi dostigao takvu sumu.

I upravo zato ovo nije samo administrativni propust, vec pitanje pravde u sistemu. Kad jedni godinama se bore za osnovnu platu, a drugi dobijaju gresku vrednu visegodisnje zarade, onda problem nije u brojkama - vec u sistemu.

Ako su otkriveni trojica, logicno je postaviti dilemu - da li su oni jedini ili samo prvi? Narocito ako se zna da su takve nepravilnosti vec bile javno najavljene od nadleznih, ukljucujuci i od premijera i ministra zdravlja. To znaci da su institucije vec imale indicije da problem nije izolovan.

Sumnje nisu nove. U javnosti se i prethodno govorilo o situacijama u kojima lekari, dok su bili na sluzbenim putovanjima u inostranstvu, istovremeno primali i nadoknade za dezurstva u zemlji. Ako ovakve prakse zaista postoje, onda problem nije izolovan - vec sistemski.