Austrijanci žele i UNI Banku: ponuda za 100 odsto akcija po 126,38 evra za akciju

Austrijska bankarska grupacija Steiermärkische Bank und Sparkassen AG - matična kuća Šparkase Banke Makedonija - podnela je zvanično obaveštenje o nameri da da ponudu za preuzimanje svih običnih akcija UNI Banke AD Skoplje. Sto odsto akcionarskog kapitala i glasačkih prava.

Cena je 126,3766353 evra po akciji, u denarskoj protivvrednosti. Obaveštenje je objavljeno na Makedonskoj berzi.

Ovo nije prvi put. Ista grupacija je ranije akvirirala i pripojila Ohridsku banku. Dakle, ove godine se Austrijanci spremaju da progutaju i drugu makedonsku banku u roku od nekoliko godina.

Ko odobrava šta

Ponuda nije gotova stvar. Osim saglasnosti domaćih tela, potrebna su i strana odobrenja: odobrenje koncentracije od crnogorskog i srpskog tela za zaštitu konkurencije, kao i odluka o odobrenju Evropske centralne banke.

Tek kada ona stignu, preuzimalac će podneti zahtev Komisiji za hartije od vrednosti. Ako bilo koje od stranih odobrenja ne bude dobijeno, namera se smatra povučenom. Isto važi ako odobrenje ne stigne u roku od 12 meseci od objavljivanja namere.

Vredi primetiti ko sve odlučuje o budućnosti jedne makedonske banke: regulator u Podgorici, regulator u Beogradu i Evropska centralna banka u Frankfurtu. Domaća Komisija za hartije od vrednosti čeka da joj dođe red.

Šta znači ukrupnjavanje

Spajanjem bilansa i mreža Šparkasea i UNI Banke formira se banka koja se približava vodećoj trojci na tržištu - Komercijalnoj, NLB-u i Stopanskoj. U praksi to znači više filijala, veću mrežu bankomata i jaču kapitalnu osnovu za finansiranje velikih korporativnih i infrastrukturnih projekata.

To je verzija iz saopštenja, i ona nije neistinita. Samo što je polovina.

Druga polovina je da tržište sa svakim takvim spajanjem ima jednog igrača manje. Kada četiri-pet banaka drže sve, konkurencija za kamatne stope, za provizije i za uslove kredita ne postaje oštrija - postaje udobnija za banke. Makedonski bankarski sektor ni dosad nije bio poznat po tome što se bori za klijenta boljim uslovima.

Sledeći korak su regulatorna odobrenja. Do tada nema ničeg pravosnažnog. Ali ako prođu, pitanje za građanina koji plaća ratu neće biti koliko su akcija kupili Austrijanci - nego koliko mu je banaka ostalo da ih uporedi.