Bitoljsko osnovno javno tužilaštvo ispitaće slučaj Stefana Popovskog, nastavnika likovnog obrazovanja u osnovnoj školi „Todor Angelevski" u Bitolju, koji je celu godinu držao časove i pisao ocene a da nije bio plaćen. Tačnije: otpušten je 29. januara 2025. - a da mu nije rečeno. I nastavio je da radi.

Slučaj ne liči ni na jednu poznatu radnu zloupotrebu. Popovski, koji od 2020. radi u tri škole u Bitolju - „Goce Delčev", „Kole Kaninski" i „Todor Angelevski" - ima uredne ugovore sa prve dve do 31. avgusta 2026. Ali u trećoj - „Todor Angelevski" - bivša direktorka Nataša Švigir potpisala je otkaz krajem januara 2025, bez njegovog potpisa. Popovski nikada nije bio obavešten. Sadašnja direktorka Gordana Jonačik nije dala objašnjenje zašto je nastavila da mu raspoređuje časove.

Kako godinu dana neko drži nastavu bez plate? Popovski je imao pristup e-dnevniku. Pisao je ocene. Išao je na nastavničko veće. Potpisivao se za prisustvo. Vodio je evidenciju - sve funkcije redovno zaposlenog nastavnika. I niko - ni direktor, ni inspektor, ni opštinski sektor za obrazovanje, ni državna inspekcija - nije primetio.

Popovski se obratio kada je tražio zarađene pare i staž - i odmah nedelju dana kasnije formalno je otpušten. To je iskaz s dva čitanja. Prvo - sistem je funkcionisao po inerciji, bez da je iko zaista pratio status tog nastavnika. Drugo - kada je tražio objašnjenje, reakcija je bila da bude tiho uklonjen, a ne da mu se objasni proces. Barem to dokumenti pokazuju.

Sada je uključeno nekoliko institucija. Ministarstvo prosvete kaže da nije bilo upoznato do objavljivanja slučaja u javnosti - „osnovne škole su pod nadležnošću opština". Opštinski inspektor, Državna prosvetna inspekcija i Inspekcija rada obavešteni su na zahtev gradonačelnika Bitolja. Sam gradonačelnik najavio je razrešenje direktorke ako se optužbe potvrde.

Pitanje koje treba da ostane otvoreno - i koje je možda najveća tragedija ove priče - jeste da li Popovski nije usamljen. Koliko drugih nastavnika, medicinskih sestara, opštinskih službenika u Makedoniji radi u „sivoj zoni" gde status nije potpisan ili je potpisan jednostrano, a oni sami plaćaju za posao? U zemlji u kojoj se staž često vodi rukom u fascikli u ormaru, i u kojoj svaka direktorska smena može biti šansa da se nečiji radni odnos prekine bez njegovog znanja - ovaj primer nije izolovan. To je test za inspekcijsku strukturu. Hoće li dokazati da može da funkcioniše - ili da ne može.