Konfederacija sindikalnih organizacija Makedonije (KSOM) uputila je poruku gradonačelniku Skoplja: javno saobraćajno preduzeće JSP funkcioniše sa unutrašnjim problemom koji je već generisao stotine sudskih predmeta. Generalni sekretar sindikata, Goce Delčev Todev, to je izrazio jednom ironičnom rečenicom: „Orce treba da odabere direktora JSP-a - muslimani da voze za Zadušnice, hrišćani za Bajram."

Iza ironije stoji stvarni problem. JSP ima 360 vozača autobusa - od kojih su 107 muslimani. To je gotovo 30% radne snage. Na hrišćanske verske praznike (Uskrs, Zadušnice, Božić) autobusi tradicionalno idu po režimu sa manje linija - ali kada Kurban Bajram padne u radni dan, isti režim se ne primenjuje. Rezultat: muslimani su prinuđeni da voze na svoj najvažniji praznik.

To je tehnički problem sa ozbiljnim moralnim teretom. U zemlji koja se predstavlja kao multikulturalna, gde Ustav garantuje versku jednakost, ne može biti neutralno da jedni vernici mogu da slave svoj praznik, a drugi moraju da voze autobus. To nije diskriminacija „po zakonu", ali jeste diskriminacija „u praksi".

To nije ni jedini problem u JSP-u. Prema sindikalcima, postoji više od 350 sudskih predmeta podnetih protiv preduzeća - uz pomoć sedam advokata. Glavne tačke spora: neisplaćene naknade za praznike, pogrešno obračunate naknade za prekovremeni rad, naknade za noćni rad. To je ogromna brojka za jedno preduzeće sa nekoliko hiljada zaposlenih.

KSOM traži vanrednu inspekciju Inspekcije rada. To je logičan potez - kada stotine radnika idu na sud zbog iste povrede prava, to nije serija pojedinačnih slučajeva, to je sistemski problem u rukovodećoj politici. Posebno je upadljivo - prema sindikatu, rukovodstvo JSP-a odbija da razgovara sa nezavisnim sindikatima, što stvara tihu napetost pred mogući veći radnički spor.

To je i test za gradonačelnika Orcea Đorđijevskog. Zašto? Zato što je JSP pod nadležnošću grada Skoplja. Kada stotine zaposlenih vode sudske procese protiv preduzeća koje je pod gradskom nadležnošću, gradonačelnik ne može biti neutralan. To znači: ili će podržati radnike i tražiti promene u upravi, ili će ih ostaviti da svoja prava vade sami kroz sve moguće institucije. Do tada, retorika o „gradu s dušom" pretvara se u aplikaciju za politički PR.