Od svakih sto kompanija u makedonskom poslovnom sektoru, manje od pet je pod stranom kontrolom. Tih manje od pet stvara više od trećine celokupne bruto dodate vrednosti u sektoru.

Brojke su iz Državnog zavoda za statistiku, za 2024. godinu. U zemlji je radilo 3.280 domaćih preduzeća kontrolisanih iz inostranstva. To je 4,7 procenata preduzeća u poslovnom sektoru. U njima je angažovano 24,2 procenta zaposlenih - gotovo svaki četvrti - a stvaraju 37 procenata bruto dodate vrednosti.

Prevedeno u apsolutne brojke: oko 105 hiljada zaposlenih i približno 184 milijarde denara dodate vrednosti, što je blizu tri milijarde evra. Ukupan poslovni sektor je iste godine imao 434.645 angažovanih lica i 497 milijardi denara dodate vrednosti.

Trideset dvojica naspram petorice

Najjasnija mera razlike nije u procentima, nego u proseku. Prosečna strana filijala u Makedoniji zapošljava oko 32 lica. Prosečno domaće preduzeće - oko pet. To nije razlika u vrednoći; to je razlika u kapitalu, u pristupu tržištima i u sposobnosti da se izdrži period bez profita.

Gde se tačno stvara ta vrednost je drugo korisno pitanje. Najviše u prerađivačkoj industriji - 35,3 procenta dodate vrednosti stranih filijala dolazi iz nje, sa 381 kompanijom i preko 51 hiljade zaposlenih. Slede informacije i komunikacije sa 16,7 procenata, i trgovina na veliko i malo sa 11,5 procenata. Znači, to nije ekonomija uvoznih šaltera - najveći deo vrednosti se stvara u proizvodnji.

Odakle dolazi kapital, gotovo da nema dileme. Evropski subjekti kontrolišu 92,8 procenata stranih filijala. Zemlje članice Evropske unije kontrolišu 44,6 procenata njih, ali u tim kompanijama radi 62,8 procenata svih zaposlenih u stranim filijalama i stvara se 61,9 procenata njihove vrednosti. Austrija vodi sa 17,4 procenta dodate vrednosti, za njom Holandija sa 11, Nemačka sa 9,7 i Ujedinjeno Kraljevstvo sa devet procenata. Četiri države - gotovo polovina vrednosti.

To je podatak koji ima političku težinu, ne samo statističku. Makedonija godinama raspravlja o odnosu sa EU kao o pitanju identiteta i procedure. Brojke DZS pokazuju da ta veza ekonomski već postoji, u potpunosti, i da je asimetrična u korist druge strane stola.

Jedna ograda koju sam DZS postavlja zaslužuje da se prenese. Broj registrovanih stranih filijala za 2024. znatno je veći nego prethodnih godina, ali je to rezultat poboljšanog izvora podataka, a ne talasa novih investicija. Direktno poređenje sa prošlim godinama, kažu iz Zavoda, treba praviti oprezno.

Ostaje pravo pitanje, a to nije da li da bude stranog kapitala. Ima ga, u proizvodnji, i on stvara radna mesta. Pitanje je zašto domaće preduzeće ostaje zaglavljeno na proseku od pet zaposlenih - i šta je država uradila da se to promeni, osim što broji tuđe brojke.