Američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC) obezbedila je 5 miliona dolara za projekat „Krstov Dol” kod Krive Palanke - nalazište antimona. To je prva institucionalna investicija DFC u Makedoniji i njena prva investicija povezana sa antimonom uopšte.

Ugovor o razvoju projekta potpisan je 7. aprila sa kompanijom Pela Global Limited, za oživljavanje rudnika i prerađivačkih kapaciteta. Amerikanci otvoreno povezuju projekat sa naporima za diversifikaciju globalne ponude antimona i smanjenje zavisnosti od Kine.

Šta se tačno kupuje sa pet miliona

Ovo je detalj koji je u najvećem delu izveštavanja pao u drugi plan. Pet miliona dolara nije finansiranje za rudnik. Ta sredstva su namenjena fazi razvoja projekta: obnovljena analiza mineralnih resursa, studije izvodljivosti, inženjerske analize, procena troškova i operativno planiranje.

Drugim rečima - to su pare kojima će se utvrditi da li uopšte vredi kopati. Druga faza, sama izgradnja i komercijalna eksploatacija, zavisi od rezultata tih studija, od finansijske isplativosti, od dozvola i od ekoloških procedura. Ništa od toga još nije odlučeno.

Premijer Hristijan Mickoski, koji je vest saopštio iz Vašingtona, formulisao je to drugačije: „Ovo je tek početak.” I dodao je da je antimon kritičan i redak mineral, najčešće korišćen u vojnoj industriji, i da se završetkom projekta može povećati značaj države i bogatstvo građana.

Tvrdnja bez brojke

Zatim je usledila rečenica koja traži pažnju. Prema prvim izveštajima, rekao je premijer, rezerve su „mnogo veće od zbirnih rezervi današnjeg prvog i drugog prodavca u svetu”.

To je ogromna tvrdnja - i izneta je bez ijedne brojke. Nema tona, nema procenjene koncentracije, nema imena izveštaja koji to kaže. Upravo zato DFC i plaća novu analizu mineralnih resursa: zato što potvrđene rezerve tek treba da budu utvrđene. Dok se to ne dogodi, korektna formulacija je „značajan potencijal”, a ne „najveće rezerve na svetu”.

Antimon zaista jeste na američkoj listi kritičnih minerala - koristi se u legurama, olovno-kiselinskim baterijama, vatrootpornim materijalima, poluprovodnicima i oklopnim materijalima. Globalna proizvodnja je koncentrisana u malom broju zemalja, i upravo zato nečije novo nalazište ima geopolitičku težinu, ne samo komercijalnu.

Ali težina za građanina Krive Palanke meri se nečim drugim: pod kojim uslovima će se eksploatisati, kolike prihode će dobiti država, koliko ljudi će se zaposliti i sa kakvim platama, da li će se prerada raditi ovde ili će se ruda izvoziti sirova, i kakvi ekološki standardi će se primeniti. Nijedno od tih pitanja nije odgovoreno, i nijedno od njih se ne rešava sa pet miliona dolara za studije.

Razliku između rudarskog projekta koji ostavlja nešto iza sebe i onog koji ostavlja rupu pravi ono što je ugovoreno pre nego što počne kopanje, a ne ono što je obećano dok traje. Danas je za „Krstov Dol” ugovoreno samo to da će se proveriti ima li šta da se kopa. Sve ostalo je još uvek izjava.