Dvadeset požara za jedno denonoćje, a gore deponije, ne šume

Petnaest ugašenih, dva pod kontrolom, tri još aktivna u jutarnjem biltenu - i vatra koja se sa poteza Makedonski Brod-Sopište proširila ka prirodnom rezervatu Jasen. Spisak opština gde su ekipe intervenisale je gotovo cela država: Skoplje, Bitolj, Debar, Štip, Karbinci, Vinica, Berovo, Kumanovo, Rankovce, Tetovo. Ono što gori, pak, nije nepogoda. U resenskom kraju gori nagomilani otpad, u kumanovskom selu otpad i niska vegetacija, u Novom Selu deponija, u strumičkom strništa. Sve to je pod ljudskom kontrolom. Svakog leta se objavi koliko je požara ugašeno - brojka koja zvuči kao uspeh. Niko ne objavljuje koliko ih je krenulo sa neuređene opštinske deponije i koliko je opština dobilo išta više od opomene.

Paprika je 17 denara, odgovor je o grožđu

U Obršanima i Debreštu rod truli neprodat, a otkupna cena je sedamnaest denara po kilogramu. SDSM traži interventni otkup po trideset i obeštećenje za uništeni rod. Vlada je odgovorila da je više od 54 miliona kilograma grožđa već preuzeto - podatak o grožđu, ne o paprici. Obe strane govore istinu o različitim kulturama, i u toj promašenosti niko ne odgovara na konkretno pitanje: koliko je tona paprike otkupljeno dosad i po kojoj ceni. Interventni otkup nije izmislila jedna partija i koristile su ga različite vlade. Ali ako se ponavlja svake sezone za svaku kulturu, on prestaje da bude rešenje i postaje godišnji trošak.

Snimak iz Mavrova stajao je osam meseci pre nego što ga je neko pogledao

Osam meseci je snimak komercijalnog lova u nacionalnom parku bio javno dostupan bez ikakve reakcije, sve dok ga ekološka organizacija nije iznela na konferenciju za novinare. Uprava parka tvrdi da je reč o sanitarnom odstrelu u okviru redovnog programa. To objašnjenje možda i jeste formalno tačno, ali ne pokriva drugu polovinu onoga što se vidi - komercijalne agencije koje nude takve ture u zaštićenoj zoni. „Anima Mundi” je postavila pravu rečenicu: pitanje nije samo šta vidimo na snimku, nego ko je to dozvolio i ko je kontrolisao. Iz Ministarstva poljoprivrede i Državnog inspektorata za šumarstvo i lovstvo nema objavljenog podatka ni koliko je stranaca dobilo dozvolu ove godine, ni koja su lovišta data koncesionarima, ni da li se uopšte vrše terenske kontrole.

Strane firme su 4,7 odsto kompanija i stvaraju 37 odsto vrednosti

Podaci Državnog zavoda za statistiku za 2024. pokazuju nešto što se retko kaže ovako direktno: 3.280 preduzeća pod stranom kontrolom, što je 4,7 odsto poslovnog sektora, angažuje gotovo svakog četvrtog zaposlenog i stvara 37 odsto bruto dodate vrednosti. Najjasnija mera nije u procentima nego u proseku - strana filijala zapošljava oko 32 lica, domaće preduzeće oko pet. To nije razlika u vrednoći, nego u kapitalu i u sposobnosti da se izdrži period bez profita. Evropski subjekti kontrolišu 92,8 odsto tih filijala. Pravo pitanje nije da li treba stranog kapitala - ima ga, u proizvodnji, i otvara radna mesta. Pitanje je zašto domaće preduzeće ostaje zaglavljeno na pet zaposlenih.

Sto električnih autobusa za grad koji je izgubio pola putnika

Skoplje priprema trase, punjače i jače napajanje u Avtokomandi za 100 električnih autobusa iz državne nabavke vredne 3,12 milijardi denara. Isporuka je podeljena na tri rate do osamnaest meseci, a gradonačelnik najavljuje prve autobuse za oko mesec dana - oboje može biti tačno, ali razlika među njima je razlika između dva mandata. Brojka koja objašnjava celu priču je druga: putnici u javnom prevozu pali su sa 52 miliona godišnje u 2015. na oko 22 miliona. Nov autobus ne vraća putnika. Putnik se vraća kada zna da će autobus doći na vreme i da će stići brže nego kolima - a to zavisi od reda vožnje i posebnih traka, ne od voznog parka.

Uloženo se broji, otvoreno ne

Isti obrazac se ponavlja kroz dan u tri opštine. Novaci su saopštili 77,5 miliona denara uloženih u industrijsku zonu, uz najavu do 120 miliona - ali zasad postoje dva gradilišta i nijedan otvoren pogon, a koliko je ljudi dobilo posao ne stoji ni u jednoj verziji saopštenja. Bitolj gradi sportsku salu za 48,3 miliona denara koja već kasni, jer je termotehnički deo morao da se menja u toku gradnje - ista greška ponoviće se još dvaput ako se ne ispravi u tipskom projektu. U Butelu se obećava park od 50.000 kvadrata na staroj deponiji, od čega je završeno 8.000. Ostalih 42.000 su još uvek obećanje.

Kada se postupak ne vidi

Lekar najavljuje štrajk glađu posle trećeg odbijanja konkursa, a obaveštenje mu je stiglo na mejl - bez pravne pouke i bez obrazloženja. Tvrdi da je odbijen zbog godina, ali problem koji sam opisuje širi je od njegovog slučaja: postupak iz kojeg se ne vidi na čemu je izgubio. Isto važi i za „Roze oktobar” u Dračevu, gde rano otkrivanje zavisi od čoveka, a skrining od države - i gde su brojke koje se ne objavljuju uz roze traku koliko je žena dobilo poziv i koliko se čeka do terapije.

Pet miliona dolara za studije, ne za rudnik

Američki DFC daje pet miliona dolara za antimon kod Krive Palanke, ali taj novac je za studiju izvodljivosti i analizu resursa, ne za otvaranje rudnika. Mickoski tvrdi da su rezerve veće od onih prve dvojice u svetu, bez da navede ijednu tonu. Istog dana premijer traži predstavnika EU za stolom sa Bugarskom, da spor ne bude bilateralan. Ideja nije loša, ali ne menja redosled - prvo ustavne izmene, pa podrška.

Osamdeset i četiri godine kasnije, briga se i dalje traži

U Prilepu je obeleženo 84 godine od Dabničkog masakra, gde je 1942. ubijeno osamnaest Prilepčana. Gradonačelnik Dejan Prodanoski je sam upozorio da spomen-mesta ne smeju da postanu deponije - što je, izgovoreno naglas, priznanje da briga zasad nedostaje. To je i najpošteniji iskaz današnjeg dana. Svuda drugde je brojka za uloženo objavljena, a brojka za odgovornost ostaje u nečijoj fioci: koliko je opština odgovaralo za zapaljene deponije, koliko je tona paprike otkupljeno, ko je potpisao koncesiju za lov, koliko ljudi radi u industrijskoj zoni. Nijedna od tih brojki nije državna tajna. Dok se ne objave, svako objašnjenje da je reč o redovnom programu ostaje neproverivo.