Dva ruska lovca Su-35S sudarila su se u vazduhu iznad Kurske oblasti, a jedan pilot je poginuo. Vest je preneo „Moskou tajms”, pozivajući se na ruski Telegram-kanal. Rusko Ministarstvo odbrane do trenutka objave nije imalo zvanično saopštenje.

Tu priča postaje zanimljiva. Isti Telegram-kanal koji je objavio smrt pilota indirektno je optužio Ukrajinu, porukom da će Ukrajinci „odgovarati za ovo”. Kijev nije potvrdio nikakvu umešanost. Dakle imamo kanal koji istovremeno saopštava da su se dva sopstvena aviona sudarila - i da je za sudar kriv neprijatelj.

Najmoćnije što imaju, posle Su-57

Su-35S nije star avion koji pada od umora. To je višenamenski lovac četvrte generacije, među najmoćnijima koje ima rusko vazduhoplovstvo - iznad njega je samo noviji Su-57. Nosi radarski sistem „Irbis” i može da lansira rakete vazduh-vazduh R-37M dometa do 300 kilometara.

Dva takva aparata sudarila su se jedan s drugim. Nisu oboreni, nisu pogođeni sa zemlje - sudarili su se. To je podatak koji govori više o stanju letačke obuke i vazdušnog saobraćaja iznad ratne zone nego bilo koji zvaničan izveštaj.

Gubici se nižu i po drugom osnovu. Ukrajinske snage su 2. septembra uništile MiG-29 kod vazduhoplovne baze Millerovo i helikopter Ka-27 kod baze Jejsk. Pre toga su ukrajinski dronovi pogodili bazu Šagol u Čeljabinskoj oblasti i oštetili četiri aviona - dva Su-57, jedan Su-34 i još jedan tipa Su.

Čeljabinsk je duboko u Rusiji, hiljadama kilometara od fronta. Kada dronovi stižu dotle, a lovci se sudaraju međusobno iznad sopstvene teritorije, slika koja se sklapa nije slika vazdušnog prostora pod kontrolom. Pitanje je koliko dugo jedna armija može da gubi avione na dva fronta - od neprijatelja i od same sebe.