Čovek koji je pravio bukete za venčanja Kejt Midlton i Kamile Parker-Bouls ima mišljenje koje ide protiv svega što će vam pokazati bilo koji svadbeni sajam. Šejn Konoli, irski florista, kaže da su veliki nevestinski buketi previše teški za nošenje za većinu žena. On preferira jednostavnije i manje izvedbe.

Nije to samo pitanje težine. Buket nije ukras koji stoji sa strane - on se drži u rukama pred telom, tri-četiri sata, na fotografijama koje ostaju. Ono što najviše menja sliku nije broj cvetova, nego dužina stabljika.

Duge stabljike, vertikalna linija

Kompozicije sa dugim stabljikama dodaju vertikalnost celoj pojavi i, jednostavno rečeno, izdužuju siluetu. To nije modna izjava, nego geometrija: okrugla lopta cveća stvara horizontalnu liniju na struku i prekida telo na dva dela. Duga stabljika koja pada nadole produžava liniju.

Izbor, dakle, ne zavisi samo od haljine i od ukusa, nego i od visine, građe i crta lica. Ne radi svaki buket isto za svaku nevestu - a to je rečenica koju retko čujete u cvećari koja prodaje po komadu.

Jedan cvet, potpun efekat

Kompozicije sa jednom vrstom cveta, obično sa dugim stabljikama, imaju moć da zaokruže celinu bez da nevesti oduzmu pažnju. Žuta kraspedija je jedan takav izbor - jednostavna, skoro grafička, i potpuno drugačija od belog koje svi očekuju.

Kada se izbor pravi dan ranije

Najbolja priča sa celog spiska je ona o Karli, nevesti čiji se buket rodio u poslednjem trenutku. Dan pre svadbe otišla je kod cvećarki i otkrila da su ruže mnogo bleđe nego što je očekivala. Umesto da ih uzme takve kakve jesu, floristkinja joj je predložila da izabere nešto drugo na licu mesta.

„Videla sam spektakularne narandžaste hrizanteme, pa smo ruku pod ruku napravile buket za nekoliko minuta i odnela sam ga kući veoma srećna”, priča ona. Hrizantema - cvet koji kod nas tradicionalno ide na drugo mesto - kao nevestinski buket. To je odluka koja traži da se ne plašite tuđeg mišljenja više od sopstvenog oka.

Karanfil, kala i ruža - tri izbora sa istorijom

Karanfili su se u antičkoj Grčkoj i Rimu koristili u ritualima i proslavama povezanim sa ljubavlju, što njihov izbor danas čini pomalo magičnim. Najpoznatiji su crveni i beli, ali postoje mnogi drugi - kao breskvasta nijansa izabrana za buket Lusije.

Kale potiču iz Južne Afrike i u Evropu su stigle krajem osamnaestog veka. Zanimljiva je činjenica da sam cvet zapravo nije cvet, nego veliki list koji okružuje stubić sa mnogobrojnim sitnim cvetovima. Izdržljivost ih je učinila omiljenima kod florista.

Kod ruža su brojke vrtoglave: postoji preko trideset hiljada sorti u svetu, od kojih je oko tri i po hiljade divljih vrsta, a komercijalno je dostupno između dve i tri hiljade sorti. Najčešće u nevestinskim buketima su hibridne čajne ruže, baštenske, engleske i sitne. Duge stabljike omogućavaju vrlo vertikalnu kompoziciju.

Ono što odlučuje nije spisak

Ima još dva izbora vredna pomena. Tuberoza - cvet čiji ju je sladak, opojan miris učinio traženom u parfimeriji, sa dugim i elastičnim stabljikama idealnim za izdužene kompozicije. I skulpturalni buketi, kao onaj Monike: zeleni amarant koji daje kretanje svojim padanjem, beli anturijumi koji unose strukturu i hortenzije na dugim stabljikama koje daju volumen.

Zaključak nije koji cvet je u modi ove sezone. Zaključak je da čovek koji je radio za britanski dvor preporučuje manje bukete - dok industrija prodaje veće. Pitanje je samo čiji je savet besplatan, a čiji se naplaćuje po stabljici.