Dunav nije plav i Straus je to znao: reka na kojoj se budis svako jutro u drugom gradu

Straus je slagao. Dunav nije plav - on je zemljano zelen, i to vidi svako ko ga pogleda sa palube umesto sa notnog lista. Ali to mu nista ne oduzima. Ova reka je prvi pravi auto-put Srednje Evrope: 2.858 kilometara od izvora u Svarcvaldu do usca u Crno more, na kojima su se kroz vekove smestali Rimljani, Goti, Svevi i Madari.

Recno krstarenje je nesto sasvim drugo od okeanskog. Nema horizonta od beskrajne vode, nema kazina, nema osam hiljada putnika i spektakla u devet sati. Brod staje u strogom centru grada, a ne u nekom teretnom pristanistu dvadeset kilometara od svega. Svakog jutra se budis bukvalno u srcu drugog grada.

Bec, gde sve to pocinje

Habzburzi su ovde gradili sest i po vekova i to se vidi. Na nekoliko minuta autobusom od pristanista je kompleks Belvedere - dva dvorca koje je narucio princ Eugen Savojski, najproslavljeniji vojskovoda imperije. Posle njegove smrti carica Marija Terezija ga je otkupila i pretvorila u jedan od prvih javnih muzeja na svetu. Danas zbirka pokriva devet vekova umetnosti, ali se gotovo svi penju na glavni sprat zbog jednog platna: „Poljupca” Gustava Klimta, zavrsenog 1908. godine.

Hofburg je druga prica - gotovo 300.000 kvadratnih metara, 18 sala i 2.600 prostorija. Pod zelenom kupolom krila „Sveti Mihailo” je Muzej Sisi, koji se trudi da odvoji stvarnu zenu od filmskog mita. Carica Elizabeta bila je povucena i melanholicna, provodila je sate u sopstvenoj gimnastickoj sali opsednuta linijom. To je zanimljivija licnost od one sa krilcima iz filmova.

Katedrala „Sveti Stefan” - Stefl, kako je zovu Beclije - kruniše staru carsiju juznom kulom od preko 136 metara i krovom od glaziranih crepova. Ko obide apsidu, naici ce na figuru napacenog Hrista koju je narod nazvao „Bogom zubobolje”. Prica kaze da su trojica studenata ismevala izraz njegovog lica i da ih je istog trena uhvatila zubobolja koja je prosla tek kada su zamolili za oprost.

Krivina Dunava

Ispod Beca reka pravi svoj najlepsi deo. Tamo gde naglo skrece na jug, brda se zatvaraju nad vodom i pocinju zaustavljanja zbog kojih putovanje uopste vredi da bude sporo.

Prvo je Estergom, pedesetak kilometara od Budimpeste. Na tom brdu, negde oko 972. godine, knez Geza je osnovao prestonicu novog kraljevstva, i tu se oko 1000. godine rodio i bio krunisan njegov sin Stefan - prvi hriscanski kralj Ugarske. Posle mongolske najezde 1241. dvor se preselio u Budim, a potom je grad proveo vek i po pod osmanskom vlascu. Svako rusenje i svaka obnova ostavili su svoj sloj.

Iz tog perioda ostala je kolosalna bazilika - najveci hram u zemlji, sa jednom od najvisih kupola u Evropi, zidana od 1822. do 1869. godine. Unutra visi najvece platno na kontinentu, delo Italijana Mikelanda Grigoletija, a sa terase se vidi cela krivina reke i most „Marija Valerija”, srusen 1944. i obnovljen tek 2001. godine. Danas se preko njega pesice prelazi u Slovacku.

Nekoliko kilometara nizvodno, tvrdava Visegrad die se nad meandrom reke. Podigao ju je kralj Bela Cetvrti posle mongolske najezde, a od 1323. godine postala je rezidencija kralja Karla Prvog. Medu tim zidinama dugo se cuvala ugarska Sveta kruna - sve dok je 1440. godine jedna dvorska dama nije krisom iznela i odnela u Bec.

Budimpesta, koja su zapravo dva grada

Na budimskoj obali, na brdu sa tvrdavom, stoje crkva „Matija” i Ribarski bastion, cijih sedam kula podseca na sedam madarskih plemena. Naspram njih, na ravnici Peste, siri se grad koji je oblik dobio tek 1873. godine, kada su se Budim, Pesta i Obuda spojili u jedno.

Most na lancima, otvoren 1849, bio je prvi trajni prelaz izmedu dve obale. Odmah do Parlamenta, 60 pari gvozdenih cipela koje je izlio skulptor Duja Pauer podsecaju na ljude streljane pored reke u Drugom svetskom ratu. Skulptura bez ijedne reci objasnjenja - i bolja od bilo kog spomenika sa natpisom.

Banje „Seceni”, otvorene 1913. i punjene sa izvora koji izbijaju sa preko 1.200 metara dubine, daju najpoznatiju sliku grada: ljude koji igraju sah u toploj vodi. Jevrejska cetvrt, svedok najmracnijih godina, danas zivi kroz takozvane ruin barove, otvorene u poluporusenim zgradama.

Sisi je i ovde svuda. Krunisana 8. juna 1867. godine u crkvi „Matija” za kraljicu Ugarske, ona je napisala: „U Ugarskoj se osecam slobodno medu plemenitim i ponosnim narodom koji se ne povija lako.” Most koji nosi njeno ime i kolaci u „Rusvurmu”, najstarijoj kafani u gradu, jos uvek stoje kao dokaz te veze.

Kada i koliko

Plovidbena sezona Dunavom traje od kraja marta do decembra. Kraj maja, jun i septembar nose najduzu svetlost i najblazu klimu, ali i najvise ljudi. U decembru se voze krstarenja usmerena ka bozicnim pijacama u Becu i Budimpesti. Putovanja traju od tri do cetrnaest noci, sa popustom od deset procenata pri ranijem rezervisanju.

Jedno upozorenje koje stedi nervozu: Madarska ne radi sa evrima, nego sa forintama. I jos nesto - od Skoplja do Beca ili Budimpeste stize se za nekoliko sati, sto ovo cini jednim od retkih putovanja sa ovog spiska koje ne trazi dug let. Reka nije plava. Ali posle treceg dana to prestaje da bude vazno.