Karlota Grande se vencala 31. jula u crkvi „Sveta Eulalija” u Ponte Kaldelasu, Galicija - istom hramu u kom su se vencali i njeni baba i deda, i njeni roditelji. To je recenica kojoj kod nas nije potrebno objasnjenje. Ima crkava u koje jedna porodica ude tri puta u jednom veku i svaki put to nesto znaci.

Ona i Fransisko upoznali su se u avgustu 2019. godine, na dogadaju za posmatranje kise meteora, preko zajednickog prijatelja iz Viga. Potom su usledile godine na daljinu - prvo Madrid i Vigo, tri godine, pa Nemacka i Madrid, jos dve i po. On ju je zaprosio posle sest godina veze, tokom putovanja u Provansu.

Haljina koja je vec postojala

Prva haljina, za vencanje, sasivena je od tkanine vencanice njene majke - divlje svile u boji slonovace. Ne inspirisana njome. Od nje. Kroj sa dekolteom u obliku camca koji naglasava ramena, vertikalni savovi u struku i suknja sa velikim padom. Na levom rukavu izvezeni su inicijali para, istom tipografijom kao na pozivnicama.

To je odluka koju vredi razgledati duze od bilo koje cene. Makedonski sanduci puni su tkanina koje cekaju da se neko seti da postoje. Razlika izmedu tih sanduka i ove vencanice je jedna krojacica i jedna odluka.

Tijaru je izradila Rosio de Garansa za tri nedelje, sto se u tom zanatu smatra rekordom. Centralna brosa pronadena je u prodavnici dizajnerke i ugradena medu starije delove. Tijara je bila poklon njene sestre Marte.

Minduse su njene prababe. Privezak je bio poklon svekra i svekrve pri prosidbi. A prsten koji je nosila - zlato sa tirkizom - dobila je za osamnaesti rodendan, nakon sto ga je baka dala majci, a majka njoj. To je bilo „nesto plavo”. Cipele su bile Dior J'Adior, kupljene pre nego sto je haljina uopste dizajnirana, sto ce svako ko je organizovao svadbu prepoznati kao sasvim logican redosled.

Ono sto je najmanje kostalo, a najvise znacilo

Svestenik je bio porodicni prijatelj - njen prastric je bio svestenik. Buket je bio od orhideja, kala i amaranta, sa trakama izvezenim imenima, datumom i inicijalima baka i deda. Posle vencanja izasli su kremastim Chryslerom Six iz 1926. godine, jer Fransisko voli stare automobile.

Proslava je odrzana u Pazu de Peguljal u Salsedi de Kaselas. Razlog izbora rekla je sama mlada: velike baste, spoj galicijskog stila paza i italijanskog renesansnog dizajna, i vinogradi koji su ih podsecali na Provansu gde su se verili.

Ali najbolji detalj dolazi na secenju torte - tiramisua. Umesto govora, procitali su jedno drugom pisma. „Fran i ja nismo hteli da propustimo da jedno drugom procitamo pismo, zato sto smo sedam godina veze na daljinu pisali pisma.”

Sedam godina pisama. Ne poruka, pisama. To je ono sto je ostalo od cele svadbe sa drugom haljinom iz Victoria Coleccion, somotom u boji granata, letnjim restoranom pod svecama i vatrometom uz violinistu uzivo. Najskuplje stvari se vide na fotografijama. Najvaznija se citala naglas.