Drugi dan zaredom raskrsnica kod Robova bila je blokirana. Strumički proizvođači paprike „kurtovska kapija” traže 50 denara za kilogram prve klase - i ne silaze sa puta dok ne dobiju konkretan odgovor.

Zahtev je razrađen, nije bačen napamet: prva klasa po 50 denara, mešana prva i druga po 40, druga klasa po 20. Pozicija poljoprivrednika je da ovogodišnja cena ajvarke ne sme da padne ispod 45 denara za kilogram. Traže i unapred utvrđene otkupne cene koje će važiti kroz celu sezonu, isplatu isporučenih količina u roku od tri meseca, i isplatu subvencija koje su, prema njima, ostale neplaćene od prošle sezone.

To nije cenovnik. To je pokušaj da se unapred postavi granica ispod koje proizvodnja prestaje da ima ekonomsku logiku.

Poljoprivrednici kažu da sa aktuelnim otkupnim uslovima teško pokrivaju troškove - semenski materijal, obrada zemljišta, zaštita nasada, navodnjavanje i radna snaga. Jedan od njih je na protestu ispričao da mu je vetar uništio preko 30 plastenika u kojima proizvodi papriku.

Saobraćaj prema Robovu, Murtinu i Banskom bio je prekidan i preusmeravan po dva sata. Protest je organizovalo udruženje iz Murtina.

Ono što se vidi na putu je blokada. Ono što stoji ispod nje je nešto drugo. Proizvođač ulazi u sezonu sa poznatim troškovima i nepoznatom cenom sopstvenog rada. Gorivo, đubrivo, seme i nadnice plaćaju se unapred po ceni koju diktira tržište. Cena paprike se saznaje na kraju, na otkupnom punktu, kada više nema kuda da se vrati.

Ministar poljoprivrede je najavljen na sastanak sa proizvođačima, otkupljivačima i prerađivačima. To je model koji se ponavlja svake sezone: blokira se put, zakazuje se sastanak, postiže se nekakav dogovor, i sledeće godine isti ljudi su na istoj raskrsnici.

Makedonija svake jeseni govori o ajvaru kao o nacionalnom identitetu. Pitanje koje se retko postavlja jeste koliko taj identitet košta čoveka koji sadi papriku - i zašto posle toliko godina još uvek nema mehanizam koji mu kaže koliko će zaraditi pre nego što poseje.