Dete od šest i po godina, prvak, fizički je napadnuto, skinuto i snimano pametnim satom u svlačionici fiskulturne sale u jednoj osnovnoj školi u Kočanima. To je učinilo nekoliko druge maloletne dece, starije od njega. Slučaj je prijavio otac, 42-godišnji Kočanac, 24. septembra u 12:45 časova u OVR Kočani.

MUP je potvrdio slučaj. Obavešteni su nadležni javni tužilac i Centar za socijalni rad. Ko je tačno učestvovao, šta se dešavalo u svlačionici i kako je do toga došlo, nadležni tek treba da utvrde.

Reakcije na društvenim mrežama ne prestaju. Roditelji pitaju gde je bio učitelj, da li su pametni uređaji u rukama dece najmlađeg uzrasta deo problema i da li kazne za roditelje dece-nasilnika uopšte nešto znače. Deo komentara otišao je i dalje, sa zahtevima za popravne domove i pozivima da roditelji „sami uzmu pravdu u svoje ruke”. Bes je razumljiv. Pravda na svoju ruku nije odgovor.

Ali jedno pitanje je sasvim legitimno i ne sme da se izgubi u buci: kako šestogodišnje dete ostaje bez nadzora u školskoj svlačionici dovoljno dugo da bude napadnuto, skinuto i snimljeno? Prvaci se tek navikavaju na školu. Odgovornost za njihovu bezbednost u školskoj zgradi nije na drugoj deci. Ona je na odraslima i na instituciji.

Počinioci su maloletni, pa će mere zavisiti od njihovog uzrasta i od utvrđenih činjenica. To je ispravno. Ali postupak mora da odgovori i na drugo pitanje: šta je radila škola? Da li je u sali bio dežurni nastavnik? Da li je neko od zaposlenih primetio nešto pre nego što je otac otišao u policiju?

Od tih odgovora zavisi da li će ovaj slučaj završiti kao još jedan naslov - ili kao razlog da se nešto u školama konačno promeni.