Tači dobio 25 godina za 96 ubistava: Beograd kaže da je premalo, Vašington da sud uopšte nije trebalo da sudi

Hašim Tači, čovek koji je bio komandant OVK, pa premijer, pa predsednik Kosova, dobio je 25 godina zatvora u Hagu. Specijalni sud za Kosovo proglasio ga je krivim po četiri tačke za ratne zločine: ubistvo, tortura, surovo postupanje i proizvoljno pritvaranje. Zajedno sa njim osuđena su još trojica bivših vrhunskih ljudi OVK - Jakup Krasnići na 25 godina, Kadri Veseli na 18 i Redžep Selimi na 13.

Brojke u presudi su ono što vredi pročitati dvaput. Sudsko veće utvrdilo je odgovornost za ubistvo 96 ljudi, torturu nad 303, proizvoljno hapšenje 385 i surovo postupanje sa još 49. Žrtve nisu bili samo Srbi - među njima ima i Albanaca koji su označeni kao politički protivnici ili kao saradnici srpskih snaga. Tužilaštvo je tražilo po 45 godina za svakog od četvorice. Sud je dao skoro polovinu od toga.

Od predsedničke fotelje do haške ćelije - za šest godina

Tači je podneo ostavku pre skoro šest godina, upravo da bi mogao da izađe pred ovaj sud. To je detalj koji se često previđa: nije uhapšen na granici niti izvučen iz bunkera. Sam je napustio funkciju i otišao u Hag. Da li mu je to pomoglo pred sudijama - teško je reći. Dvadeset pet godina ne liči na popust.

Beograd čita isti dokument drugačije

Reakcije iz Srbije stigle su iste večeri i bile su fascinantno dvojne. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nazvao je presudu „jasnom, ali zakasnelom potvrdom” srpskog stradanja na Kosovu - i u istom dahu prebacio sudu što je odbacio tačke za zločine protiv čovečnosti, što je po njemu bio „politički manevar”. Odnosno: presuda je tačna kada nam odgovara i politička kada nam ne odgovara.

Predsednik Aleksandar Vučić otišao je dalje. Prema njemu, sud se nije bavio ciljem OVK, a iz presude su ispala ubistva, kidnapovanja i nestanci posle kraja rata. Njegova rečenica glasila je da će bez obzira na presude Srbi uvek biti zločinci, a svi ostali oslobodioci i heroji. Čovek koji 25 godina zatvora za kosovskog eks-predsednika doživljava kao dokaz da je njegova strana žrtva - to je retorička veština koju smo na Balkanu videli previše puta.

A iz Vašingtona - da sud uopšte nije trebalo da sudi

Najglasnija odbrana Tačija nije došla iz Prištine već od Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika Donalda Trampa i bivšeg posrednika u pregovorima Srbija - Kosovo. On je presudu nazvao „skandaloznom”, sudije i američkog tužioca oslovljavao je kao „levičarske ludake” i zatražio da se hitno isključi finansiranje ovakvih sudova, uz intervenciju američkog Ministarstva pravde.

Dakle: sud formiran na zahtev Zapada, finansiran od Zapada, sa zapadnim sudijama, donosi presudu - i izaslanik američkog predsednika traži da taj sud ostane bez para zato što mu se presuda nije dopala. Ako neko na Balkanu još veruje da je međunarodno pravosuđe odvojeno od politike, ova rečenica je dobro mesto da prestane.

Zašto nas ovo tiče i posle 25 godina

Presuda se odnosi na rat koji je završio 1999. godine. Ljudi koji su osuđeni tada su imali tridesetak godina, danas imaju ispod šezdeset. Svedoci su ostarili, neki su preminuli, dokumenti su požuteli. Sud je ipak došao do brojki: 96 ubijenih, 303 mučena, 385 nezakonito pritvorenih. Za porodice tih ljudi, ovo je prvi put da neko institucionalno kaže šta se dogodilo.

U Prištini je presuda izazvala masovne proteste - za veliki deo kosovskih Albanaca, Tači nije ratni zločinac već osnivač države. U Beogradu se ista presuda čita kao nedovoljna. I obe strane su sigurne da im je sud napravio nepravdu. To je prilično tačan opis toga gde smo, dvadeset sedam godina posle rata: svako ima svoju verziju, a jedino zajedničko je nepoverenje u instituciju koja je presudila.