U tetovskom selu Tearce po četrnaesti put održan je „Dan pasulja”. Zajednička trpeza, pasulj u velikom kotlu, kulturno-umetnička društva, poruka mladima. Organizator, nevladina organizacija CED, želi da promoviše tetovski pasulj kao brend Pološkog regiona. Problem je što je brend bez proizvođača samo etiketa: iz godine u godinu tetovski pasulj sve se teže nalazi na pijaci, a cena mu je sve viša.

Abdula Muaremi iz Tearca sadi pasulj trideset godina. Ranije svake godine po tri-četiri dekara, ove godine jedva dva, „jer je velika suša”. Ranije je, kaže, bilo dovoljno pasulj dva puta navoditi i davao je 300 do 400 kilograma sa dekara. Sada treba sedam puta navoditi, a rod je jedva 300 kilograma - sa dva dekara. Kanal za navodnjavanje je zatvoren, „nema reda za korišćenje vode”. Pola prinosa, tri puta više rada. Nema računa koji izdržava takvu jednačinu.

Krume Trpčeski kaže istu stvar drugom slikom: nekada je svaka kuća sejala njive sa pasuljem, „a sada nijedna kuća ne može da nađe 10 kila pasulja”. Oni koji su nekada gajili pasulj, sada kupuju u marketima. Ima sela u kojima nema ni jednog proizvođača.

Uzroci su tri i samo jedan ne zavisi od nikoga. Klimu - letnje vrućine koje suše njivu - ne kontroliše ni opština ni Vlada. Ali zatvoreni kanal i nepostojeći red za vodu nisu klimatska promena, nego upravljačka. Ko je zatvorio kanal u Pologu i ko treba da ga otvori? Treći uzrok, mladi koji su „pobegli” iz zemljoradnje, posledica je prvih dva: niko ne ostaje na njivi koja zahteva sedam navodnjavanja bez vode.

Manifestacija mladima šalje poruku da se sa pasuljem može „nešto više napraviti u ruralnim sredinama”. Poruka je dobra. Ali zemljoradnik sa trideset godina staža ispričao je celu priču u dve reči: „uslova nema”. Tetovski pasulj će preživeti na meniju u restoranima. Pitanje je da li će preživeti na njivi - i da li ga neko od institucija uopšte smatra svojim problemom.